Novi Marvelovi stripovi

Poslednjih meseci strip scena u Srbiji postala je bogatija za tri nova naslova iz Marvelove radionice. Zahvaljujući izdavačkoj kući Darkwood, prevedeni su Vulverin protiv Hulka, Galaktus – žderač svetova i Moćni Tor – Saga o Večnima. Mnogi junaci ovih izdanja pojavljuju se u filmovima koji već godinama suvereno vladaju bioskopskim blagajnama. Ali, ako su superheroji toliko omiljeni na velikom platnu, zašto u stripovima iz kojih su potekli uživa samo probrana čitalačka publika?

„Strip umetnost nikada nije bila previše interesantna za velike medije, niti je, prema našem mišljenju, imala tretman kakav zaslužuje. Nažalost, mislim da se tu u skorije vreme ništa neće promeniti. Ono što strip održava u životu jesu posvećenost i entuzijazam izdavača, kao i velika strast i ljubav koju prema stripu gaje čitaoci i kolekcionari“, kažu za City Magazine Petar Jandrić i Miša Mijalković iz izdavačke kuće Darkwood.

I antiheroji su heroji

Pored nerazumevanja vrednosti stripa, ovakve okolnosti mogle bi biti posledica specifičnosti Marvelovih izdanja. Prvo sa čim se čitalac suočava u Vulverinu protiv Hulka jesu razlike u karakterima junaka na filmu i papiru. Dok je holivudska industrija morala da ublaži mnogo toga da bi se dodvorila svima, monstruozni Hulk na iscrtanim stranicama razara bez ograničenja, a mutant Vulverin, koji mu ulazi u trag, demonstrira daleko veću sirovost od one iz bioskopa. Omiljeni heroji su, zapravo, antiheroji. Deluju sveže, gotovo subverzivno, sve dok se ne prisetimo da je svežina privid – Marvelovi stripovi se objavljuju od 1961. godine.

„Njihovi junaci su odavno prisutni na domaćoj strip sceni. Starija publika se sa njima upoznala pomoću brojnih revija, kao što su EKS Almanah, Mali Marvel i drugih“, ističu Jandrić i Mijalković.

„Nijedan domaći izdavač ne bi mogao sâm da iznese objavljivanje celokupnog Marvelovog kataloga, pa čak ni svih pustolovina nekog pojedinačnog junaka i njemu pripadajućih serijala, a da pritom opstane na tržištu. Postojanje više različitih zapleta u zajedničkom univerzumu i kod pojedinačnih heroja jedna je od specifičnosti superherojskog stripa. Srećom, zahvaljujući tome izdavačima je relativno lako da junake i njihove priče međusobno ‘razdele’ i da se jedni drugima ne mešaju značajno u izdavačke planove.“

Nova izdanja

Ako imamo u vidu da je Marvel do sada objavio više od 27.000 pojedinačnih strip svesaka, jasno je o čemu Jandrić i Mijalković govore. Od tog bogatog opusa Darkwood će ove godine prevesti sedmu knjigu o jednom od najpopularnijih junaka na našem tržištu – Panišeru, a 2023. u knjižarama će ponuditi još dve. U pripremi su i Fjuri i Tmina iza zvezda, pažljivo ilustrovana avantura sa Srebrnim letačem.

U ovako velikom broju Marvelovih izdanja superheroji i negativci svakako doživljavaju promene, ali stvaralaštvo umetnika nije podržano koliko je bilo ranije. „Autori su nekada stvarali ne ograničavajući se brigama o odzivu publike pa, ako nešto ne bi funkcionisalo u datom trenutku, uvek se moglo otkazati“, kaže Vladimir Ćuk, urednik izdavačke kuće Darkwood.

„Mogu da primetim da je sada malo prave promene, malo inovacije, što je veoma ironično za Marvel koji sebe voli da naziva ‘Kućom ideja’. Davno iza nas je takozvano zlatno doba, u kom su novi junaci i događaji dodavani brzinom svetlosti u ceo taj imaginarni svet.“

Pojedina izdanja zanimljivija su i privlačnija od drugih. Vulverin protiv Hulka je uvrnuto duhovit, brutalan i odlično ilustrovan, za šta su zaslužni scenarista Dejmon Lindelof i crtač Lejnil Frensis Ju. Galaktus – žderač svetova je klasična superherojska priča Luize Simonson, u kojoj Srebrni letač, uz podršku mnogih heroja, staje na put biću neutažive gladi za uništavanjem planeta. Zanimljivo je da se u ovom stripu, koji su ilustrovali Džon Dž. Mjut i Džon Bjusema, destruktivni entitet predstavlja kao važan aspekt ravnoteže u univerzumu.

Bjusema je sa crtačima Volterom Sajmonsonom i Kitom Polardom radio i na stripu Moćni Tor – Saga o Večnima. Scenario ove avanture, koji u dva toma potpisuje Roj Tomas, čitaoca drži u neizvesnosti pitanjem: može li Bog groma da prevlada u sukobu sa neprijateljski nastrojenim Devijantima i Večnima?

Teorijske analize

Heroji, kao što vidimo, zaista ne mogu da postoje bez sila tame i jednako važnih unutrašnjih preispitivanja. Srebrni letač i Hulk, na primer, imaju sličan problem, iako to nije očigledno. Dok se vanzemaljac dobrog srca konstantno preispituje da li će postati moralno čudovište zbog odluka koje donosi i zasniva na osećanjima, dotle ista ta osećanja (doduše, negativna) doslovno pretvaraju naučnika Brusa Banera u zelenog monstruma. Ovakvi koncepti zahvalni su za različita tumačenja i analize. Kad se u Google Scholar, pretraživač akademske literature, kao pojam unesu Marvelovi stripovi, pojavljuje se više od 15.000 odrednica.

„Dok je Doktor Džekil i gospodin Hajd obrađivao viktorijanske ideje koje se tiču evolucione biologije, pojave savremene hemije i ljudske psihologije, junak Neverovatnog Hulka i narativi u koje je smešten obraćaju se američkim anksioznostima iz sredine 20. veka, izazvanim vojnom tehnologijom i nuklearnim naoružanjem, posebno u kontekstu Hladnog rata“, napisao je dr Adam Kapitanio u teorijskom radu Džekil i Hajd atomskog doba: Neverovatni Hulk kao dvosmisleno oličenje nuklearne sile.

Burni obožavatelji

Kapitanio je analizirao samo prvih šest Hulkovih avantura iz 1962. i 1963. godine, ali decenijama kasnije ništa se nije promenilo. Vulverin protiv Hulka može se tumačiti na identičan način, čime oslikava istrajan ambivalentan odnos svetskih supersila prema naoružanju. Ljubitelji stripa, međutim, obično nisu opterećeni naučnim zaključcima. Kad su na snazi nostalgična osećanja, objektivnost odlazi u drugi plan. Obožavatelji mogu biti veoma bučni na društvenim mrežama, posebno ako je neka filmska adaptacija ili promena superheroja u sukobu sa njihovim očekivanjima.

„Često su to stvari povezane sa identitetom junaka, koji je poslednjih godina goruća tema u američkoj pop-kulturi. Ljubitelji, koji umeju da vežu sopstveni identitet za superheroje, nađu se pogođenim time što Tor postaje žena, Kapetan Amerika Afroamerikanac, ili šta već“, kaže Vladimir Ćuk

„Da je bilo interneta tokom zlatnog doba Marvela, izvesno bi se ljudi ponašali isto kao i danas. Daš nekome glas (moć) i anonimnost (masku), i pokaže se ko je u publici superheroj, a ko superzlikovac. Ali, neko ko iole ozbiljno želi da razume strip lako može da shvati da su u pitanju gluposti. U globalu, opet, jedino vreme i retrospektiva mogu da pokažu stvarni značaj svega što se događa.“

Naslovna ilustracija: detalj iz stripa Vulverin protiv Hulka