„Pripovedač“: Ispričaj mi priču

U trenutku kada nam stvarnost ne deluje najsvetlija i najoptimističnija, okrećemo se pričama i maštanju i tada umetnost može da nas izmesti iz onog što nas okružuje.

Baš tako nešto dešava se u grafičkom romanu „Pripovedač”, koji je na srpskom jeziku objavila kuća Aleja izdavaštvo, a koji i sam predstavlja zanimljiv beg iz stvarnosti.

Radnja se odigrava 1960-ih godina u Brazilu, a pratimo je iz perspektive jedanaestogodišnjeg Pedra, jednog od petoro dece.

Kada se njihov brat, navodni svetski putnik Cent, vrati sa još jedne avanture, Pedro odlučuje da dodatno ispita zašto se on ponaša tako čudno i šta zapravo krije.

Odatle krećemo u jednu pravu avanturu i otkrivamo da Cent nije baš pričao istinu o svim knjigama koje mu je poklanjao, razglednicama koje mu je slao i dogodovštinama koje mu je prepričavao.

Odmah treba napomenuti da je „Pripovedač” nacrtan fenomenalno i da uz pravi izbor papira, sve deluje poput vodenih boja koje se prelivaju iz mašte likova u njihovu stvarnost, pa potom preko stranice sve do nas.

Pedro nas već od prvog trenutka uvlači u priču svojom dobrodušnom iskrenošću i otvorenošću kakve može da poseduje samo neiskvareno dete.

Tokom priče pratimo i neku vrstu njegove transformacije, iako nam on sam napominje da nikada ne želi da prestane da priča priče i odraste, već želi da zadrži isti duh.

Kao u magnovenju, ne samo da preuzima ulogu inicijatora od starijeg brata, već on postaje lice odgovorno za sebe i njega, a na kraju, sam sebi dodeljuje i zadatak da nastavi da pripoveda.

Iako možda mi kao čitaoci brže shvatamo neke stvari od Pedra, odnosno objektivniji smo od njega, treba se potruditi da sve posmatramo iz njegove perspektive, jer ćemo samo tako sve iskusiti jednako jako kao i on.

Bilo da su u pitanju strah od odmazde izneverenih poslovnih partnera, uzbuđenje pred upoznavanjem egzotične strankinje ili pak odlučnost da preuzme odgovornost, Pedra razumemo i ne osuđujemo.

Prema njegovom bratu pak možemo da osetimo malo neprijatnija osećanja u jednom trenutku, ali bratska ljubav teško da neće smekšati neko srce čitalaca kad završe ovu priču.

„Pripovedač” u sebi ima puno lepih pejzaža Amazonije, tu su reka i šuma, životinje i priroda, ali i razni ljudi koji pokušavaju da žive život najbolje što umeju.

Uprkos tome, ima puno teksta, a većina toga nisu dijalozi, već neka vrsta Pedrovih dnevničkih unosa kojima se zapravo obraća direktno nama.

Ima tu i akcionih scena i tema koje nisu baš za najmlađe čitaoce, ali sveukupno, „Pripovedač” je još jedno delo devete umetnosti nastalo sa ciljem da nas nauči važnosti čuvanja deteta i avanturiste u sebi.

A to je lekcija koju je mnogo bolje naučiti pre nego kasnije, barem ako mene pitate.