„Pustolovine Fredija Lombara”: Biser tragično stradalog genija

Franko-belgijska škola stripa toliko je bogata da je prosto nemoguće ne zaboraviti nekog od autora u razgovoru o njegovim najpoznatijim predstavnicima.

Jedan od autora koji često nepravedno zapadne u tu grupu zaboravljenih je Iv Šalan, tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći u 34. godini.

Ovaj scenarista i crtač uprkos kratkom životu imao je zanimljivu karijeru i ostavio uticaj na devetu umetnost, a možda najviše stripom „Pustolovine Fredija Lombara”.

Taj serijal, nazvan po glavnom liku, u jednom tvrdokoričenom integralu nedavno je na srpskom jeziku izdala kuća Stalker.

U pitanju je pet epizoda koje su dugo čekale jedno ovakvo kvalitetno izdanje, jer su do sada naši čitaoci na njih mogli da naiđu samo u starim brojevima Politikinog zabavnika.

Naslovni Fredi Lombar je protagonista koji, uz svoje prijatelje Spipa i Dinu, konstantno upada u opasne avanture i obilazi svet, dok ga usput ne zaobilazi nijedna nevolja.

Bilo da je u pitanju Mađarska, Slovenija, Italija, Afrika ili pak Bliski istok, ovaj trojac se nekako uvek, ni kriv ni dužan, nađe usred neverovatnog zapleta iz kog se isplete uz pomoć Šalanove „božanske” intervencije.

To i jeste jedan od prepoznatljivih znakova njegovih stripova, jer oni nisu uvek laki za praćenje zbog čestih preskakanja pojedinih elemenata i brzog razrešavanja ključnih problema.

Tu nije u pitanju lenje pripovedanje i nespretnost već, naprotiv, jedna svesna i prepredena Šalanova odluka da sam piše svoja pravila i drži čitaoce na konstantnom oprezu.

Sve se odvija onako kako je on zamislio, avanture kreću iz naizgled bezopasnih situacija, ima i kobnih ishoda koji nisu baš očekivani, a čitalac mora da pazi na svaki detalj kako ne bi ispustio brojne istorijske reference i omaže kolegama.

I ovde dolazimo do ključne Šalanove odlike i razloga što ga mnogi smatraju genijem, a to je sposobnost da istovremeno piše i crta ljubavno pismo svim onim velikanima koji su stvarali stripove pre njega i piše nove stranice istorije devete umetnosti.

Gde su oni crtali „čistom linijom” on uvodi „atomski stil”, umesto dečje iskrenosti Tintina imamo prgavog Fredija, a naizgled nevini humor Spirua i Fantazija zamenjen je nekim ozbiljnijim temama.

„Pustolovine Fredija Lombara” su poslastica za ljubitelje belgijskog stripa

„Pustolovine Fredija Lombara” prikazuju nam na vizuelno simpatičan način iščašenu ljudsku prirodu i pohlepu, a istovremeno ne prezaju od apsurdnosti i kršenja svih pravila.

Tako imamo situacije kada se usled udarca u glavu Fredi vraća u daleku prošlost ili kada usni rešenje zagonetke, jer je Šalan tako odlučio.

Kako je sam autor svojevremeno napomenuo, par sati radnje se u stripu može razvlačiti na bezbroj strana, a celi jedan život može stati u samo par kadrova.

Zbog toga imamo i one table koje prikazuju fenomenalno crtanu okolinu brojnih delova sveta, ali i one u kojima je najveći deo ispunjen oblačićima sa dijalozima.

Ta dinamika, zajedno sa činjenicom da je prisutna česta promena okruženja navodi nas da poželimo da brzo okrećemo strane, ali moj savet je da upijete svaki kadar i dobro pazite kako se priča odvija, a po završetku da se vratite da vidite koje ste omaže i detalje propustili.