„Ranma 1/2″: Nisam ti ja drugar(ica)
Mange iznova i iznova dokazuju da su oduvek bile plodno tlo za maštu i neverovatne ideje koje verovatno ne bi mogle tek tako da prođu u nekom drugom delu sveta.
Neke od tih ideja postaju čak i relevantnije sa prolaskom vremena, ili nam se pruža potpuno nova perspektiva na njih kada pogledamo unazad, ka trenutku u kome su nastale.
Rumiko Takahaši je od 1987. do 1996. godine objavljivala manga serijal „Ranma 1/2″, koji je nedavno na srpskom jeziku počeo da izdaje Darkwood.
Serijal se definiše kao avantura sa elementima romantične komedije i sa dodatkom borilačkih veština, ali sama osnovna premisa je dovoljna da shvatimo zašto je u pitanju nešto potpuno drugačije.
Glavni lik je dečak Ranma Saotome koji, igrom slučaja, postaje žena kada ga dodirne hladna voda, a koji se vraća u muško obličje kada dođe u kontakt sa vrućom vodom.
Njegov otac, sa druge strane, ima isti problem sa hladnom vodom, samo što ona njega pretvara u džinovsku pandu koja ne može da govori.
Njih dvojica dolaze u porodicu Tendo, gde je odlučeno da će najmlađa od tri ćerke postati Ranmina verenica, ni na čije oduševljenje osim dvojice očeva.
Već ih same lude premise jasno vam je koliko suludih i neočekivanih situacija može da ispadne iz naizgled svakodnevnih aktivnosti i to se dešava već u prvih desetak strana.

„Ranma 1/2″ nas odmah uvodi u apsurd toliko da nam posle par poglavlja prosto deluje natprirodno kada se neko čudi što se mladi borac može pretvoriti u ženu i vratiti u muško obličje uz pomoć vode.
Otac i sin nisu jedini koji pate od kletve hladne vode, tu je još jedno lice iz prošlosti koje želi osvetu a navigacija mu nije baš jača strana.
Ali ovo nije čista priča o borbi, niti o osveti, ima tu i ljubavi, ili makar naznaka iste, dečje nevinosti i neobazrivosti odraslih, a sve uz nepresušnu dozu vrhunskog humora.
Kako je priča nastajala pre više od tri decenije, pojedina mišljenja i komentari likova mogu vam delovati prevaziđeno, ali tema rodnog identiteta i pronalaženja sebe, koja je i te kako aktuelna, nadomešćuje sve to.
Retro stil crtanja je dovoljno simpatičan da likovi ne deluju preozbiljno, a istovremeno dovoljno precizan da se uživimo u detalje i pomislimo da hodamo uporedo sa likovima.
Važno je napomenuti da je autorka lika sama bila zadužena za scenario i crtež, što je doprinelo uspehu mange prvo u Japanu, a potom i na Zapadu.
Brzo je stigla adaptacija u anime i nekoliko dodatnih filmova, a srpska verzija mange „Ranma 1/2″ dolazi u pravom trenutku i zbog toga što je Netfliks upravo započeo novu, malo modernije crtanu anime adaptaciju.
U stripskoj verziji, iako je mahom prikladna i za mlađe čitaoce, ima i pomalo golotinje, ali njena svrha nije erotska, već više komična i u službi napretka radnje.
Sve je to samo deo kompleksne mange „Ranma 1/2″ koja je prodata u ogromnom tiražu širom sveta, a zašto je među najpopularnijim svih vremena shvatićete kada videte da ne možete da prestanete da se grohotom smejete dok okrećete stranice.
Nema komentara! Budite prvi.