Roman dobitnice Pulicera Elizabet Straut u izdanju Booke
Izdavačka kuća Booka u oktobru je objavila roman „O, Vilijame!“ američke spisateljice Elizabet Straut u prevodu Aleksandra Milajića i s dizajnom korica Jelene Šušnjar.
Straut, dobitnica Pulicerove nagrade, u „O, Vilijame!“ vraća se svojoj voljenoj junakinji iz romana „Zovem se Lusi Barton“ (2016) i zbirke priča „Sve je moguće“ (2017).
Nakon slučajnog susreta, bivši muž poziva Lusi Barton da mu se pridruži na putovanju kako bi istražio nedavno otkrivenu šokantnu porodičnu tajnu. Tokom puta, Lusi se priseća studentskih dana, rođenja ćerki, bolnog raspada njihovog braka, kao i odnosa koje su izgradili s drugim ljudima, preispitujući svoju prošlost i sve što je mislila da zna o muškarcu koji je bio u njenom životu decenijama.
Povezani članci
Ono što sledi prekrasna je priča o bezbrojnim misterijama koje čine brak, o ljubavi i gubitku, o nesigurnostima i nežnostima, o slojevima osećanja koji se godinama nakupljaju među ljudima. „O, Vilijame!“ suptilan je i upečatljiv portret nežnog, složenog, višedecenijskog odnosa i emotivne panorame koja postaje vidljiva tek s vremenom.
List Vašington post (The Washington Post) napisao je povodom romana „O, Vilijame!“ da „toliko intimne, krhke, beznadežne ljudskosti natapa ove stranice da to oduzima dah“.
„Čudesno svojstvo proze Elizabet Straut jeste u načinu na koji otkriva dubine najjednostavnijim potezima. Ovaj roman se završava uveravanjem da se izvor ljubavi nalazi manje u razumevanju, a više u prepoznavanju – premda je možda potreban čitav život da naučite razliku između to dvoje“, naveo je Gardijan (The Guardian).
Časopis Tajm (Time) ističe da se „u središtu izuzetne proze Elizabet Straut nalaze likovi koji se hvataju ukoštac s pitanjima o ljubavi, gubitku i porodici u naizgled najobičnijim trenucima“.
Roman „O, Vilijame!“ bio je u najužem izboru za Bukerovu nagradu 2022. godine, kada je žiri tog uticajnog priznanja napisao da je „Lusi Barton jedna od besmrtnih književnih junakinja – krhka, oštećena, slomljena, ranjiva, ali najviše od svega obična – poput nas“.
Elizabet Straut, rođena 1956, pored romana „Olive Kitteridge“ (2009) za koji je dobila Pulicerovu nagradu, napisala je još osam romana. Priče su joj objavljivane u brojnim časopisima, među kojima je i Njujorker (The New Yorker).
Njen prvi roman „Amy and Isabelle“ (1998) osvojio je nagradu „Art Sajdenbaum“ za debitantsku knjigu koju dodeljuje Los Anđeles tajms (The Los Angeles Times), kao i priznanje „Hartlend“ Čikago tribjuna (The Chicago Tribune).
Roman „Zovem se Lusi Barton“ (2016) bio je u širem izboru za Bukerovu nagradu, dok je nastavak te knjige, roman „O, Vilijame!“ (2021), bio u užem izboru za Bukerovu nagradu 2022. Poslednji roman o Lusi Barton, „Lucy by the Sea“, objavljen je 2022.
Poznata je i po delima „Abide with Me“ (2006), zbirki priča „Sve je moguće“ (2017) i romanu „Olive, again“ (2019). Straut je bila i finalistkinja za nagrade „PEN/Fokner“ i „Orindž“ u Engleskoj. Živi u Njujorku.
Povezani članci
