„Sent Egziperi, poslednji let i druge priče” – nostalgična oda duhu koji se ne smiruje

U godini u kojoj se obeležava 80. godišnjica nestanka Antoana de Sent Egziperija, na srpski je prevedeno jedno sjajno stripsko delo koje se između ostalog bavi tom temom.

U pitanju je izdanje Čarobne knjige „Sent Egziperi, poslednji let i druge priče” čuvenog Huga Prata, koje pored naslovne priče o Egziperiju sadrži i priče „Na dalekom nebu” i „Morgan”.

Antoan de Sent Egziperi nestao je 31. jula 1944. godine tokom leta avionom P-38 i nikad nije razjašnjeno da li su ga Nemci oborili sa neba ili se desio neki drugi previd čuvenog pisca i pilota.

Hugo Prat, autor najpoznatiji po stvaranju junaka Korto Maltezea, ali i po delima kao što su „Pustinjske škorpije”, „Narednik Kirk” i „Jezuita Džo”, rešio je da na svoj način prikaže taj trenutak.

U prvoj priči pratimo Egziperija tokom deset poslednjih minuta života, ali sa brojnim flešbekovima na ključne životne trenutke, koji su toliko isprepletani da i mi kao čitaoci počinjemo da mešamo vremenske tokove i stvarnost i maštu.

Ovo svakako nije faktografsko praćenje detalja, već više snolika posveta jednom od najautentičnijih književnih glasova početka 20. veka i sanjaru ogromne mašte.

Zbog toga, stil Huga Prata sjajno ide uz ovu radnju i, uprkos tome što vojne akcije nisu ono što povezujemo sa njegovim imenom po navici, svaka scena ima svoj prepoznatljivi stil koji se prosto preliva iz jednog u drugi kadar.

Ističu se trenuci u kojima se autor susreće sa svojim književnim likom Malog princa, što na neki način predstavlja i opraštanje od ovog sveta i pripremu za njegov odlazak u večnost.

U sličnom ritmu nastavlja se i u drugoj priči, „Na dalekom nebu”, koja počinje ljubavnim trouglom, a nastavlja se takođe pričom o pilotu i Drugom svetskom ratu.

Tu ponovo imamo prilike da vidimo Prata koji kombinuje mukom stečene podatke o izgledu i manevrima mnogih ratnih jedinica učesnika ovog rata.

Ali i Prata koji likovima daje prepoznatljiv pečat efemernosti, što čini da istovremeno možemo da poverujemo da je sve dokumentaristika i posumnjamo da je sve maštarija jednog od likova koji mora da ide u rat.

Treća priča je ujedno i nešto poslednje što je Hugo Prat nacrtao pre nego što ga je kancer pobedio i, samim tim, ima još veći značaj jer je prvi put vidimo na srpskom jeziku.

Fokus je ponovo stavljen na rat, ali ovog puta mahom na mornaricu, te nas priča „Morgan” vodi i do bivše Jugoslavije, prikazujući okršaje sa četnicima, Italijanima, Britancima, Nemcima…

Ova priča mogla bi se okarakterisati kao vrhunska špijunska i akciona zavrzlama, u kojoj ničije namere nisu sasvim čiste i u kojoj niko nije bezbedan sve do poslednje stranice.

Vidimo kako njegovi likovi povremeno dobijaju sve jednostavnije obrise, što nam osim njihove prolaznosti govori i o bliskom Pratovom kraju.

Uprkos tome što su smeštene u ratno okruženje, sve tri priče prikazuju nezaustavljivi avanturistički duh i ljudsku energiju koja može da pobedi u raznim situacijama.

Tu je i zapitanost nad uzaludnošću ljudskih sukoba i olakom gubitku života koji treba slaviti, kao i mnoge druge teme koje se nalaze ispod površine ako samo malo zagrebete.

Čak i kod najkomplikovanijih dela radnji, naracija je jednostavna i vuče vas za ruku da i vi poletite ili zaplovite u akciju i to čini ovo izdanje dostojnim autora.

A ono simbolično obuhvata i predgovor velikog Umberta Eka, koji je predgovor pisao i za „Baladu o slanom moru”, prvu epizodu Korta Maltezea, te ovo čini još jedno zatvaranje kruga.