„Srebrni put” Stine Džekson – švedski krimić u najboljem izdanju

Ako izuzmemo Ikeu kao jedan od najpopularnijih produkata Švedske, šta je to što Šveđani znaju da naprave kako treba? Pa recimo da napišu dobar triler! Termin skandinavski noar je već postao nadaleko rasprostranjen, a pisci poput Stiga Lašona zaslužni su za to što je taj termin postao poznat i kod nas. Kada je reč o ovom žanru, postoji zaista mnogo pisaca koji su se u njemu oprobali, ali šta je to što je potrebno da bi jedna knjiga bila okarakterisana kao dobar triler? Da li je to piščevo umeće da stvori napetu atmosferu, ili pak onaj momenat iznenađenja kada otkrijemo ko je ubica? Ovo pitanje je zapravo malo složenije i ne može se tek tako svesti na ove dve stvari. Postoje oni trileri koje ne karakteriše neki posebno raskošan stil pisanja, ali je priča takva da vozi čitaoca i na kraju mu priređuje taj momenat iznenađenja. A postoje i oni koji baš i ne spadaju u te klasične who-done-it priče jer nose nešto više od toga. Kod takvih trilera poenta je u atmosferi i napetosti koju pisac stvara, kao i u stilu pisanja koji nekad može biti vrlo deskriptivan, tako da se čitalac zaista uživi u priču. Pored toga, takvi trileri umeju ponekad da budu i svojevrsna kritika društva, jer kao likove imaju ljude koji u stvarnosti možda pripadaju nekoj ugroženoj grupi ili manjini.

Kada je reč o izdavačima koji kod nas izdaju kvalitetne trilere, ne može se zaobići Dokaz izdavaštvo koje nas je ponovo obradovalo jednim dobrim skandinavskim noarom. Ovog puta u pitanju je triler Srebrni put, debitantski roman mlade švedske spisateljice Stine Džekson. Radnja ovog romana je smeštena u švedskoj pokrajini Norland, koja se nalazi na samom severu zemlje. Glavni lik romana je Lenart (odnosno Lele, kako mu je nadimak), profesor matematike, čija je sedamnaestogodišnja ćerka Lina nestala i već tri godine ne može da joj se uđe u trag. Ne zna se ni da li je živa. Sve što se zna jeste da jednog jutra nije ušla u školski autobus i tu na stajalištu joj se gubi svaki trag. S druge strane, paralelno sa tom pričom, pratimo priču sedamnaestogodišnje Meje, koja se doseljava upravo tu u Norland, pošto je njena majka ušla u vezu sa čovekom kog je upoznala na internetu i sad obe dolaze kod njega da žive. Lele je u totalnom haosu već tri godine. Žena ga je ostavila, kuća mu je zapuštena, a on se svakog dana vozi upravo tim Srebrnim putem na kom je njegova ćerka poslednji put viđena. Za te tri godine koliko je nema, on je pretražio svaki kutak uz put, svaku moguću kućicu u šumi, dakle apsolutno svako mesto u toj oblasti, ne bi li je možda negde našao. Međutim, ništa – nikakvi tragovi ne postoje, a policija ništa ne radi po pitanju njenog slučaja. S druge strane, sve ono što se zbiva u Mejinom životu je od samog starta veoma bizarno. Čovek kod kog su se ona i majka doselile je u najmanju ruku čudan, a kada ona u afektu bude izašla iz kuće i uputila se sama kroz šumu, upoznaće trojicu braće koji će je odmah primiti u svoje društvo. Ono što je tu čudno jeste okruženje u kom su oni odrastali – porodica koja je potpuno izolovana od spoljnjeg sveta i u kojoj se ne koriste mobilni telefoni niti računari. Sve u svemu, u pitanju su okolnosti koje su same po sebi malo jezive, a ako na sve to dodamo mesto na kom se radnja odvija, postaje još deset puta jezivije.

S obzirom na to da je u pitanju triler, zaista ne bi bilo okej da otkrivamo bilo šta više o samoj radnji jer je ovde sve potencijalni spoiler. Ali hajde da pomenemo atmosferu i način na koji Stina Džekson gradi sve veću tenziju u romanu. Već smo spomenuli motiv prirode i to je ovde veoma bitna stavka jer su se junaci nekako potpuno stopili sa njom. Selo u kom se radnja odvija je pravo planinsko selo gde ogromne površine zauzimaju guste i mračne šume. Veliki deo romana zapravo zauzima Leleova vožnja kroz te šume, susreti sa kojekakvim čudacima i generalno njegovi pokušaji da u svemu vidi svoju nestalu ćerku. Dok ga pratimo kroz te guste šume i mračne predele švedskog severa, prosto možemo da osetimo miris hladnoće, zime i suvog lišća. Osećaj koji imate dok čitate ovaj roman je sličan onom osećaju kad se ceo dan šetate po kiši, pa vam se neka hladnoća uvuče u kosti. S obzirom na to da je ovo prvi roman Stine Džekson, iznenađuje činjenica da je toliko dobar na svim nivoima. Atmosfera je sjajno prikazana i ima momenata gde zaista nećete moći da ispustite knjigu iz ruku jer je tenzija tolika da ćete se potpuno izgubiti u priči. Postoji i odličan plot twist, kao i kraj koji je zaista napet – dakle, sve što jedan dobar triler treba da ima. Dakle, ukoliko tragate za knjigom koju stvarno nećete ispustiti iz ruku, koja donosi priču koja je sve vreme napeta, sa jezivim likovima i jezivom atmosferom – roman Srebrni put definitivno je knjiga koja ima sve to i koja pruža jedno uzbudljivo čitalačko iskustvo, pa čak i ako niste neki veliki zaljubljenik u trilere.

Za više informacija o knjizi i mogućnosti poručivanja posetite dokaz.rs.

Fotografije: Zorana Karapandžin