Šta je čitalačka kriza i kako je prevazići?

Čitanje knjiga nije uvek najzabavnija stvar na svetu. Koliko god da volite da čitate i koliko god mnogo čitali, sigurno vam se desilo bar jednom u životu da upadnete u čitalačku krizu. Možda niste znali da je to realna stvar i da se tako zove, ali sigurno ste osetili da vam neka knjiga ne ide i da vam je toliko teško da je čitate da morate da odustanete od nje. Možda vam se to dogodilo i sa čitanjem uopšte – šta god da uzmete da čitate, jednostavno ne možete da se fokusirate i ne uživate u štivu. Gledate slova na stranici, ona gledaju vas i izazivaju vam osećaj teskobe ili dosade, često uzimate telefon da vidite šta se dešava na društvenim mrežama, pa uhvatite sebe da gledate belo u jednu tačku i čak vam i to bude zanimljivije od čitanja. Pitate se u sebi – šta je problem i da li to ja odjednom više ne volim da čitam? Kako ću sad, šta da radim? Smešno je kad pročitate sve ovo, ali sigurno vam se desilo. Ne, stvar nije u tome da ste prestali da volite knjige, već u tome da vam možda u datom trenutku jednostavno ne prija knjiga – što je potpuno normalno i okej. Ako pak želite da se vratite na kolosek iz kog ste ispali, evo 5 načina koji vam mogu pomoći da izađete iz čitalačke krize.

1. Probajte da ponovo pročitate svoju omiljenu knjigu

Omiljene knjige su omiljene s razlogom. Jednostavno je – kad u nečemu baš mnogo uživate, to nešto vam postane favorit u određenoj kategoriji. Hrana, piće, filmovi, muzika – svi mi imamo neke svoje favorite u svakoj od tih kategorija. E sad, sa knjigama je malo drugačije jer one ipak zahtevaju malo više vremena i pažnje nego muzika ili film i zbog toga im se malo teže vraćamo. Međutim, ako nešto toliko volite, znači da u tome uživate i da taj osećaj traje čak i kada sa tim završite. Možda vam upravo zato čitanje omiljene knjige pomogne da izađete iz čitalačke krize. Čitaćete nešto poznato, nešto za šta znate da vam se dopada i sigurno će vam biti interesantno jer ćete primetiti mnogo novih stvari i motiva koje ste ranije možda prevideli.

2. Probajte da čitate neki tinejdž ili YA roman

Young adult književnost može biti sjajna stvar za izlaženje iz čitalačke krize. Ti romani su često napisani veoma jednostavnim stilom i akcenat je na priči, a prepuni su najrazličitijih potpuno suludih situacija. Lakoća sa kojom se ove knjige čitaju je upravo ono što ih karakteriše i zbog toga bi nešto iz ovog žanra moglo da vam bude od pomoći. Veoma često su napisani nekim slengom ili jezikom mlađih generacija i puni su humora. Radnja obično ima klasičan tok gde se junak/junakinja uvaljuje u neki problem iz kog se na kraju nekako izvuče, a na sve to imamo roditelje i ceo taj momenat generacijske razlike koji je uvek jedan od centralnih motiva u knjigama ovog žanra. Sve to čini ovakve romane veoma lakim i zabavnim za čitanje, a upravo lagana štiva su nam potrebna kad nas uhvati čitalačka kriza.

3. Čitajte kratke priče!

Verovatno jedan od najboljih načina da prevaziđete reading slump jeste da se nakratko okanete obimnih romana i da se vratite kratkoj formi. Zašto? Zato što je radnja i ideja kratkih priča sažeta i dolazite do punchline-a za mnogo manje vremena (i stranica). Pisci koji su majstori kratke forme tačno znaju kako da uhvate pažnju čitaoca, kako da razviju priču na malo strana i kako da na tih malo strana kažu užasno mnogo. Postoji mnoštvo kratkih priča koje na samo nekoliko stranica govore daleko više nego neki romani od 600+ strana. I još jedna bitna stvar – priče često nisu povezane jedna sa drugom i ne morate da ih čitate u kontinuitetu. Možete pročitati jednu priču pa napraviti pauzu od nekoliko dana, pa tek onda nastaviti sa sledećom. Upravo to je razlog zbog kog su priče prosto stvorene za prevazilaženje čitalačke krize. Još jedna stvar koja može biti super, a možda malo luđa i neobičnija, jesu bajke. Kad ste ih poslednji put čitali? Da li se uopšte sećate bajki koje ste najviše voleli kad ste bili mali? Bez obzira na to da li je odgovor na ovo pitanje potvrdan ili ne, treba da znate da bajke nisu nužno za decu i da čitanje bajki može biti sjajno i kad ste odrasla osoba. Jedna od zbirki koja može biti preporuka za vas koji ste se našli u ovoj neslavnoj situaciji gde vam čitanje teško pada jeste zbirka Lažne bajke Mirjane Ognjanović i Davida Albaharija. Ovo su pomalo neobične bajke sa krajem otvorenim za različita tumačenja, bajke u kojima provejava i humor, a uz sve to obogaćene i divnim ilustracijama Slavka Krunića, što čini da se zaista čitaju sa uživanjem i bez pritiska.

4. Pridružite se nekom čitalačkom klubu!

Da li ste ikada razmišljali o tome kako biste voleli da čitate knjigu zajedno sa nekim, pa da onda o njoj diskutujete? Ako ste veliki ljubitelj knjiga, sigurno da jeste. E pa, onda je možda vreme da se pridružite nekom čitalačkom klubu. Ne samo da ćete imati s kim da razgovarate o knjizi, već će vas i motivisati da na neki način naterate sebe da čitate više. Diskusija o knjizi ima posebnu čar. To je nešto što nam svima nedostaje kada čitamo neku zaista sjaju knjigu i to tek vidimo prvi put kada iskusimo razgovor o njoj. Pravilo da više pari očiju vidi bolje od jednog se posebno pokazuje kao tačno kada je u pitanju tumačenje nekog književnog dela. Kada se više različitih viđenja spoji i kada se o njima prodiskutuje, shvatanje dela postaje mnogo celovitije. Dakle, čitanje u društvu zaista ima mnogo benefita i svaki od njih doprinosi tome da ćemo biti motivisaniji i da će nam biti manje teško i mrsko da se uhvatimo knjige.

5. Napravite pauzu

Ukoliko nijedan od ovih načina ne deluje, treba da znate da je skroz u redu napraviti pauzu od čitanja. Ništa ne treba raditi na silu, pa tako ni čitati knjige. Svi mi u toku dana dobijamo hiljade različitih informacija kroz sadržaj koji konzumiramo, a onda te informacije obrađujemo. Ponekad nismo ni svesni koliko to može biti umarajuće. Mnogo informacija primamo pasivno i ne znajući koliko sve to utiče na nas. Možda vam je zaista od svega toga potreban odmor, te ga stoga nije loše nekad sebi i priuštiti i vratiti se knjigama onda kada ih se zaista ponovo uželimo. Tako nam čitanje neće nikada biti teško i mučno, već će zadržati svoju čar i uvek predstavljati uživanje.

Fotografije: Zorana Karapandžin