Šta je život bez smrti i smrt bez života: Recenzija grafičkog romana „Sve smrti Lejle Star“

Smrt i večni život neke su od tema o kojima čovečanstvo razmišlja skoro otkad poseduje svest, zbog čega ne iznenađuje kako i dalje inspirišu mnoga umetnička dela, pa tako i Sve smrti Lejle Star.

U pitanju je grafički roman iza koga stoje višestruko nagrađivani Ram V i Filipe Andrade, za koga biste na osnovu izgleda stripa verovatno mogli da pogodite da je iz Portugala.

Oni su zajedno stvorili delo koje će vas od prve stranice terati da preispitate sve ono što mislite o životu, srmti i ljudskom iskustvu, pre svega premisom.

Naime, pratimo boginju smrti koja dobija otkaz jer je neko na Zemlji pronašao lek za smrt, odnosno tajnu besmrtnosti i koja biva poslata na tu istu Zemlju da proživi život jedne smrtnice.

Odmah na početku shvatamo da je sve moguće, pa čak i to da Smrt dobije otkaz, što iz perspektive današnjeg stanja sveta uopšte ne deluje kao preveliko iznenađenje.

Uz fenomenalne slike, radnja se gradi polako i tu čak imamo i blage komične elemente, jer boginja smrti baš i ne pripada našem svetu, pa tako ne može ni da se snađe u prvom poglavlju.

Dobar deo njega pratimo iz prvog, njenog lica, a onda brzo dolazi prva prelomna tačka, nakon koje shvatamo da se pravila igre menjaju kako vreme teče.

A protok vremena je u ovom grafičkom romanu pomalo pod uticajem magijskog realizma, međutim, to nikako ne oduzima autentičnost radnje.

Iz stranice u stranicu shvatamo da skoro svaki razvoj radnje ima svoj bukvalni i metaforčki značaj, koji će se zaokružiti na kraju, kada sve još jednom sagledamo iz jednog potpuno drugačijeg ugla.

Sve smrti Lejle Star nije samo o smrti, već i o životu, porodici, nadanjima, prijateljstvu, udarcima koje život zadaje, upornosti i nepokolebljivosti i, na kraju, dilemama koje su veće od nas samih.

Kroz oči i postupke likova mi vidimo situacije u kojima smo se možda i sami našli, ili smo slušali od nekog, ali njihov značaj nam nije serviran na tacni, već nam je ostavljeno da sami o njima razmišljamo dok vreme teče.

Jedino što to vreme mi u stvarnosti ne možemo da zaustavimo, pa ćemo često poželeti da se vratimo svakoj glavi i pročitamo je ponovo, pre nego što nastavimo avanturu.

Ove celine služe ne samo kao etape na jednoj životnoj i zaokruženoj priči, već i kao tačke predaha kada pokušavamo da procesuiramo sve ono što smo videli i pročitali.

Ne, ovaj grafički roman nije težak za čitanje i nema naučnofantastičnu radnju koju je teško pratiti, ali to je jedno emotivno iskustvo koje se polako pojačava sve do kraja.

Neću prepričavati više detalja jer ne želim da kvarim utisak, ali moram da vas upozorim da će na kraju verovatno biti teško zaustaviti pokoju suzu i vratiti se u stvaran svet.

Sve smrti Lejle Star donosi jedno prelepo, emotivno iskustvo koje nas uči da više pažnje obraćamo na detalje i naročito ljude oko sebe, da dobro promislimo svaku važnu odluku i da podjednako poštujemo život i smrt.