Stigao je „Vagabond“, nova prestižna strip edicija Najkule
Izdavačka kuća Najkula iz Beograda predstavlja novu prestižnu ediciju Vagabond, zamišljenu kao nešto čime bi svaki ljubitelj i kolekcionar stripa mogao da se podiči i donosi izbor iz najboljeg što moderna, ali i klasična svetska strip produkcija imaju da ponude.
Vagabond je lutalica, slobodni duh koji putuje između meridijana i kroz vremenska razdoblja, u potrazi za ljudskim sudbinama i pričama koje inspirišu i bude osećanja.
Naslovi u ovoj ediciji izlaziće u krugovima od po 3 do 4 albuma, nalik nekadašnjoj praksi objavljivanja knjiga po „kolima”, a u prvom krugu očekuju nas dve adaptacije romana i jedno delo talentovane poljske autorke.
Povezani članci
Crni lokvanji
Stripska adaptacija bestselera Mišela Bisija oslikava pejzaž pitoreskne varošice Živerni, poznate po tome što je u njoj živeo i iz nje crpeo inspiraciju čuveni slikar impresionista Klod Mone, ali i portrete tri žene različitih životnih dobi koje nemaju gotovo ništa zajedničko, osim želje da napuste ovo bajkovito mestašce na severu Francuske i činjenice da će im se životi pretvoriti u krvavu bajku.
Naizgled miran život u tom velikom i lepom vrtu, zlatnom kavezu zaključane kapije, odakle na put odlaze kamenje i cveće, ali ne i meštani, dobiće dramatičan obrt tokom trinaest dana kada će se kapije tog vrta odškrinuti… ali pravilo je okrutno: samo jedna od tri žene će uspeti da pobegne. Druge dve će morati da umru.
Ova predivno komponovana krimi-drama otvara ediciju Vagabond, koja svoju pustolovinu započinje u čudesnom Živerniju, u Francuskoj. Upravo taj senzibilitet francusko-belgijske škole stripa jedan je od temelja na kojima će ova edicija počivati, no u njoj će biti mesta za autore raznovrsnih senzibiliteta i sa svih meridijana, a u prilog tome govori i drugi naslov iz ove edicije: Ne možeš da poljubiš koga hoćeš poljske autorke Maržene Sove.
Ne možeš da poljubiš koga hoćeš
U mraku bioskopske sale, tokom projekcije filma o drugu Staljinu, jedan dečak pokušaće da poljubi jednu devojčicu. U mraku režima koji drži sve pod čeličnim stiskom, takav čin smatraće se neprikladnim, disruptivnim, skandaloznim. Jedan mali čin proizašao iz dečje zaljubljenosti, ta mala slatka tajna odmotaće klupko velikih, ponekad gorkih istina.
Ovaj strip-album simpatičnog naslova i dopadljivog crteža pripoveda priču o staljinističkoj Poljskoj iz ugla dece koja otkrivaju šta su male i velike istine, šta im je dozvoljeno a šta strogo zabranjeno i kako naizgled nebitne i nevine stvari mogu da pokrenu ogromne lavine koje prete da se obruše na nevine.
Slika i prilika
Prvi krug naslova u ediciji Vagabond zatvara još jedna adaptacija, ovog puta poznatog romana La Belle Image Marsela Emea. Ovo delo nastalo pre više od 80 godina opisivano je kao „izvrnuta Kafkina Metamorfoza” i prati nekoliko dana u životu Raula Serizijea, običnog čoveka, koji je po svemu upravo to – sasvim običan. Njegova svakodnevica, pojava, lik, delo… sve odiše prosečnošću. Protagonista provodi život u rutini, neprimećen i pošteđen iznenađenja… sve dok…
Jednog dana, u staklu uličnog izloga, umesto svog odraza ugledaće nepoznato lice, mlado i dopadljivo, sliku i priliku čoveka kojem život ide od ruke. U trenu shvata: može da postane bilo ko – čovek drugog imena, suprug novoj ženi ili samac, žitelj bilo kog grada i života. Uzoran čovek, stalno prisutnog osećanja dužnosti i čestitosti, najednom će se naći pred moralnim i životnim dilemama.
Siril Bonen zaslužan je za kompletnu adaptaciju ovog briljantnog romana u formu stripskih kadrova i oblačića. U tome je nastupio klasičnim stilom crtanja i s privrženošću kako bi na pravi način ukazao čast delu velikog Marsela Emea. Stripovi Sirila Bonena dosad nisu objavljivani kod nas, a ovaj autor za čestu temu svojih dela uzima istraživanje ljubavi i muško-ženskih odnosa, postavljajući likove u maštovite, hipotetičke situacije, koje iziskuju donošenje teških i moralno iskušavajućih odluka.
Fotografije: Najkula promo
Povezani članci
