Strip scena u Srbiji je živa i zdrava: 15 godina Veselog četvrtka

Biti ljubitelj stripa u Srbiji nije uvek bilo lako, naročito ako imate velike čitalačke apetite, ali u poslednje vreme se čini da su obožavaoci devete umetnosti, a naročito kolekcionari, na slatkim mukama zbog bogatog izbora novih izdanja.

Jedan od glavnih „krivaca” za ovakvu situaciju je izdavačka kuća Veseli četvrtak, koja je u februaru ove godine obeležila 15 godina postojanja, tokom kojih je izašlo više od hiljadujihovih izdanja.

Epopeja je započela izdavanjem epizode Zagora pod nazivom Tajna Sumera, a od tada smo imali prilike da čitamo Dilana Doga, Teksa Vilera, Mister Noa, Dampira, Napoleona, Breda Berona i druge likove u raznim edicijama.

Dušan Mladenović, glavni urednik, u poslednje vreme bio je prilično optimističan u predviđanjima narednih 15 godina, ali je nama rekao da misli da će na kioscima do 2038. godine opstati samo redovna serija Zagor, redovna serija Dilan Dog i edicije na koje su najponosniji – Zlatna serija i Lunov magnus strip.

„Ukoliko me strefi dvostruka sreća da budem i živ i urednik u Veselom četvrtku, tada ću imati 53 godine i sigurno ću s nostalgijom gledati na ovaj intervju, misleći kako sam ipak bio preoptimističan.”

Bez obzira na to da li je logičnije biti optimističan ili pesimističan, činjenica je da godine prolaze, a Veseli četvrtak je i dalje tu u mnogi bi rekli da ostavljaju značajan trag na strip sceni, pa čak i kulturnoj sceni uopšte, a Dušan kaže da je teško izdvojiti samo par naslova na koje je najponosniji.

Razumljivo je zašto je najponosniji na Zlatnu seriju zbog posebnih ilustracija naslovnica koje su radili domaći i strani autori. Možemo spomenuti da su učestvovali Bane Kerac, Zoran Janjetov, Igor Kordej, Leonid Pilipović, Jana Adamović, Helena Janečić, Aleksa Gajić, Dobrosav Bob Živković, ali je spisak mnogo veći od toga.

Specifičan je 13. broj edicije Zlatna serija, epizoda Nasilje u Darkvudu, koja se pojavila sa čak 13 različitih verzija korice, ali Dušan napominje da su čitaocima ponuđeni i nekomercijalni serijali poput Priča iz baze Drugde i Dedvud Dika.

„Naravno, od kolekcionarskih izdanja najponosniji sam na Majke i očeve (volim da mislim kako je činjenica da se izdanje rasprodalo brzinom svetlosti potvrda čitalaca da smo uloživši ogroman trud u njega napravili izdanje za pamćenje, što su nam potvrdili i sami autori).”

Kolekcionari će se složiti sa njim da su značajna izdanja Magnusove Doline terora, Kerčevog Puebla, Frizendine Patagonije, Subićevog Trećeg dana i Sklavijevog Zarda, ali ambiciozni projekti se ne završavaju tu.

Veseli četvrtak je nedavno na mrežama najavio Kerčev izgubljeni strip Ex inferis, a Dušan na to dodaje najave Gerinog Najvećeg Teksa, Priču o nedokučivoj gospi i integralno izdanje Kastelinijevih epizoda Dilana Doga u boji.

Naravno, nisu sve edicije i svi likovi naišli na istu reakciju, pa su Dampir, Mister No i Teks neprijatna iznenađenja jer je verovao da će privući veći broj ljudi.

„No, to ne menja činjenicu da su njihovi ljubitelji, iako malobrojni, veoma strastveni po pitanju svojih omiljenih junaka. I zadovoljstvo je pripremati neka dobra izdanja za njih.”

Očigledno je da se ta strast čitalaca umnogome poklapa sa strašću Veselog četvrtka, jer bez nje i upornosti ne bi u svakom trenutku u prodaji na kioscima bilo deset njihovih izdanja. Zbog toga, Dušan veruje da je bolje koncetrisati se na održavanje postojećih edicija i serijala umesto pokretanja novih.

Jedna od ideja je i pravljenje izložbe i monografije radova sa naslovnica Zlatne serije, ali će ona morati da sačeka 100. izdanje edicije zbog skromnosti, ali i zbog toga što najavljuje mindblowing naslovnicu već za 51. broj.

Kada su u pitanju lični afiniteti prema stripu, Dušan je prvo zavoleo Diznijeve junake, potom izdanja Alan Ford, MaksMagnus i Družina od vješala, a Boneli je došao na red tek malo kasnije kroz Zlatnu seriju. Rekli bismo, simbolično.

Pored samih štampanih izdanja, fanovi stripova imaju i puno filmskih i serijskih adaptacija na raspolaganju, ali Dušan se slaže sa mnogima da iz ovog izobilja uvek ima šta da se probere, pa izdvaja Peacemaker kao zabavnu seriju, a kaže da ga zanima kako će ispasti Essex County po grafičkom romanu Džefa Lemira.

„Gledaću Fleša ako ga već jednom puste u bioskope ove godine, najviše zbog toga što kao i svako dete iz osamdesetih želim da vidim Majkla Kitona u Betmenovom kostimu.”

A ono što zanima fanove Dampira, sama filmska adaptacija, iako je bila zanimljivo iskustvo, strahuje da se Boneli nije najbolje snašao i da od filmskog boneliverzuma ipak neće biti ništa.

Za razliku od njih, Veseli četvrtak nastavlja dalje sa velikim planovima i mi im želimo ne samo još 15, nego još 150 uspešnih godina.