Tamara se našla na Forbsovoj listi 30 najuticajnijih u Evropi i razbila predrasude o operskim pevačicama
Tamara Rađenović je svetski priznata umetnica koja vuče korene sa Balkana, a nedavno je uvrštena na prestižnu Forbsovu listu najuticajnijih ličnosti mlađih od 30 godina u oblasti umetnosti i kulture.
Sa 28 godina, sopranistkinja Tamara Rađenović ima veoma impresivnu biografiju. Bila je jedna od poslednjih učenica slavne Monserat Kabalje koja joj je dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji. Diplomirala je solo pevanje na prestižnoj muzičkoj akademiji Royal College of Music, i prva je umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu. Nastupala je u 15 zemalja, dobila pregršt nagrada, a ono na čemu joj najviše zavidimo – kupuje doručak u istoj pekari kao i Hju Grant 🙂
Najsvežiji dodatak njenoj bogatoj biografiji je upisivanje na Forbsovu listu “30 Under 30 Europe”, u kategoriji „Umetnost i kultura”. Za City Magazine otkrila je da li je očekivala da se nađe na ovoj listi i da li je to otvorilo neke nove ciljeve u budućnosti?
– Iskreno, bila sam baš pozitivno iznenađena kada sam dobila mail da sam izabrana. Nisam to očekivala. Pre nekoliko meseci su mi se javili iz Forbsovog tima i rekli da me potencijalno vide na njihovoj listi, ali da bi voleli da dobiju više informacija o meni. Uradili smo intervju i ja sam prestala da razmišljam o tome jednostavno. Onda je usledio zaista neverovatno prijatan šok pre sada više od mesec dana kada su me obavestili. Mnogo sam srećna i zaista počastvovana.
– Za mene pre svega je posebna radost činjenica da su nas kroz svoju platformu povezali sa svima koji su i koji su bili na listi i time nam daju mogućnost da se upoznamo i razgovaramo. Osim toga, imam priliku da prisustvujem njihovim događajima po svetu.
– Ja sam oduvek volela da ne ograničavam sebe kada je moja karijera u pitanju. Prošla su stara vremena gde je operski pevač u teatru i to je to. Usko je samo tome posvećen. Ja ne vidim sebe na taj način. Zato mislim da će me povezivanje sa kreativnim mladim ljudima sa Forbsove liste inspirisati da kreiram dalje i radim možda neke potpuno drugačije projekte nego što sam radila.
Tamara je rođena u Beogradu, školovala se u Crnoj Gori i Sloveniji, a dalji put odveo ju je u London. Nedavno je dobila stalni boravak u Velikoj Britaniji kao priznati umetnik, što je zaista veliki uspeh. Pitali smo je kako je izgledalo graditi karijeru u stranoj zemlji, koje su prednosti, a koje su mane.
– U oktobru prošle godine sam dobila stalni boravak sa obrazloženjem da utičem u kreiranju kulture njihove zemlje. Ja sam još uvek mlada u ovoj karijeri tako da još mnogo toga me čeka. Međutim, do sada je bilo prilično izazovno još ako uzmemo u obzir da nas je kovid potpuno zaustavio. Moja industrija je bukvalno bila skroz prekinuta skoro pa 2 godine. To je veliki period. Međutim, iskoristila sam ga da radim na sebi pa sam uzela ono najbolje iz tog perioda. Tako su nastala i moja 3 muzička spota odmah nakon najgorih talasa pandemije.
– Nije lako graditi karijeru u stranoj zemlji. Ja uvek kažem da mi koji dolazimo sa prostora Ex-Yu imam osećaj da smo u startu na mnogo nižoj startnoj poziciji nego recimo jedan Britanac, državljanin EU ili Amerikanac… To moje mišljenje proizilazi iz činjenice da prvo mora da se provede određeni period u stranoj zemlji da bi ste se uklopili u standarde te zemlje. Na svaki način. Prednost je što se pruža prilika da upoznate sjajne, svetske umetnike, ljude iz profesije od kojih možete da naučite nešto novo i širite vidike. Ovde bih svakako volela da dodam da i mi imamo sjajne umetnike od kojih sam ja puno naučila. Međutim, ako govorimo o razvoju svetske karijere, moramo da se spajamo i sa ljudima iz sveta.
Da li postoje određene predrasude o operskim pevačicama koje biste voleli da razbijete?
– Postoje predrasude o operi i operskim pevačicama i ima puno anegdota pa i u raznim serijama opera asocira često na nešto jako dosadno… Da budem iskrena, i u operi ima komada koji ne prijaju ni meni kao umetniku, a ne nekome ko nije poznavalac klasike. Moje mišljenje je da treba pažljivo birati repertor koji će se na prvo slušanje dopasti prosečnom slušaocu. Pod tim terminom mislim na nekoga ko ne prati klasičnu muziku i ne ide u operski teatar – kaže nam Tamara i dodaje:
– Moj cilj je da se približim širokoj publici, da proširim repertoar i da klasika lagano, ali sigurno bude deo playliste mlađih ljudi. Kroz spotove sam uradila eksperiment i vidim da i dalje filmska muzika nema konkurenciju, upravo jer je poznata, i da ima ogroman broj posetilaca. Ja želim da približim najveće hitove klasične muzike širokom auditorijumu kroz moj način umetničkog izraza, a to su upravo spotovi.
A što se tiče predrasuda..
– Jedna od predrasuda je da operske pevačice vode glamurozan život… mali broj ih je i to možda kada već ostvarite karijeru. Ova umetnost iziskuje ogroman rad i svakodnevno vežbanje. Mi smo kao atlete, sportisti. Mislim da se uglavnom na pevanje misli kao ‘’ah, oni uživaju jer samo pevaju’’ međutim stvarnost je potpuno drugačija.. Zaista važi ona priča ‘’Ako ne vežbate jedan dan, vi znate. Ako ne vežbate dva dana, kritika zna. Ako ne vežbate tri dana, publika zna’’.
Tamarini spotovi na Youtube kanalu i na društvenim mrežama imaju ogroman broj pregleda. Otkrila nam je na koji način je uspeli da približite operu mlađoj publici.
– Društvene mreže su odličan alat koji vam daje prolaz ka celom svetu, i ja sam kao predstavnik nove generacije milenijalaca to iskoristila, mislim, na pravi način. Mi zapravo nismo nekada svesni koliko sada imamo brži pristup široj publici nego recimo kad su umetnici gradili karijeru u prošlom veku. Sve što radite možete da prezentujete svetu. Naravno, konkurencija je velika. Puno mladih umetnika postavlja videe i svoj rad, međutim svako nađe svoju publiku ako je vredan i istrajan.
– Moj youtube kanal gradim preko deset godina i može se videti moj razvojni put , a od kada sam postala profesionalni umetnik tu najbolje prezentujem svoj rad i jasno vidim reakcije publike i progres. Moja misija je da približim operu/klasičnu muziku mlađoj publici i tome sam skroz posvećena. Upravo radim na dva nova spota koja će da uključe i dve sjajne kolaboracije sa globalnim umetnicima tako da jedva čekam da ih prezentujem na leto.
Ko je zadužen za odabir kostima i haljina koje nosite u spotovima? Da li je moda bitan segment vašeg umetničkog izraza i odakle crpite inspiraciju?
– Pa iskreno da vam kažem da uglavnom ja zamislim u glavi šta bih želela i kako sebe vidim. Imam sjajnu saradnju sa diznajerom Borisom Ćalićem koji je takođe završio studije u Londonu na London college of fashion i radio je u timu Roksande Ilinčić. Boris zajedno sa svojim divnim timom kreira sve ono što zamislim i naravno da svoj pečat kreacijama.
Kako izgleda jedan prosečan dan u životu operske dive?
– Hvala vam za epitet diva :)… Tako me često osloljavaju novinari sa mlada diva , a ja ću raditi na tome da ga zaslužim . S obizrom da sam ja freelance umetnica, nemam određeno radno vreme, već konstantno radim.
Ovaj intervju pišem u nedelju 8 ujutro kako bih mogla da stignem na probu, za nastup , koja je počinje u 12 a pre toga moram da se upevam i pripremim.
Prema tome, prosečan dan je sastavljen od vežbanja pevanja, (tehnike pevanja) treninga u teretani, učenja tekstova, jezika, administrativnog posla, planiranja i na kraju odluka šta da postavljam na društvene mreže… Ako pričamo o nekim aktivnostima van posla, volim da odem u lokalnu pekaru ujutro gde vrlo često sretnem Hugh Granta kojeg obožavam i to mi bude baš prava inspiracija da kažem sebi ‘’nastavi da radiš Tamara’’. Osim toga, volim da obiđem neko novo mesto u Londonu, posećujem razne kulturne događaje i koncerte, izložbe, vidim se sa prijateljima… prilično dinamično , ali ja ne bih mogla drugačije… – iskrena je Tamara.
Nestvarno iskustvo sa Monserat Kabalje
– Nekada se zapitam da li sam je stvarno upoznala i imala priliku da radim sa takvom umetnicom.
Kada sam kao srednjoškolka pošla u Beogradsku arenu 2011. godine sa roditeljima da gledam jedan od njenih poslednjih koncerata, nisam ni maštala da ću 3 godine kasnije pevati ja ispred nje i da će to biti jedan od mnogobrojnih prilika da radimo. Porodica Kabalje je jedna od najposebnijih porodica koje sam imala priliku da upoznam. Oni su svi disali za Monserat. Ali sa puno ljubavi, poštovanja, radosti. Neviđeno. Deca njenog brata je su je volela kao da im je mama i kad god pričamo o Monserat, uvek su im oči pune suza. Sad i meni dok pišem sve ove detalje kreću suze jer zaista se retko viđa tako nešto. Tolstoj je rekao ‘’Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način’’. Međutim, ja takvu ljubav u jednoj porodici zaista iskreno nisam nikada videla. Taj osmeh koji je znao da se čuje u Monseratinoj kući je bio već dovoljan a kamoli sve ostalo šta sam mogla da doživim. Prošla je sa mnom takođe neke momente kada je i meni bilo teško na studijama u Londonu. Znala je da me potpuno za par dana u Barseloni promeni. Volela je boju mog glasa i jako me je podržvala, probala da mi prenese tehniku njenih neprevaziđenih piana, dala mi je mnogo životnih lekcija..
Zato mi je Barselona omiljeni grad pored Londona jer čuvam posebne uspomene i momente sreće koje sam doživela sa velikom pravom divom i svaki put jedva čekam da idem za Barselonu – zaključuje Tamara.
No Comment! Be the first one.