„Supermen: Čovek i natčovek” – kako je Klark postao superheroj

Supermen je od svog nastanka do danas prošao kroz brojne priče o poreklu, gde smo otkrili odakle i kako je došao na Zemlju, kakve moći ima i koliko je spreman da se žrtvuje za ljudski rod.

Već znamo da on treba da predstavlja iskrenost, čistoću, pravdu i borbu za one koji nemaju dovoljno snage, ali svako od autora koji se dotakao ovog lika to je prikazivao na svoj način.

Marv Vulfman je jedan od njih i od je ljubiteljima DC kuće najpoznatiji po čuvenom događaju „Smak bezbroj svetova”, ali i serijalu „Mladi titani”, dok je za Marvel stvorio lik vampira Blejda.

Vulfman je hteo da ispriča priču o tome kako je Klark Kent postao Supermen, odnosno kako je tačno išla tranzicija od dečaka iz Smolvila do novinara i heroja u Metropolisu.

Nakon što je ovaj projekat otkazan pod jednim nazivom, konačno je dobio novi oblik pod imenom „Supermen: Čovek i natčovek”, a odnedavno ga možemo čitati i na srpskom u izdanju Čarobne knjige.

Odmah treba raščistiti da ovde nije u pitanju priča o poreklu, da se ne pominje Kripton niti Kal-El, već da je tu odmah Klark Kent koji ide u veliki grad kako bi tražio priliku da postane novinar.

Sa sobom nosi i plašt koji mu je majka napravila, kao i brojne savete o tome kako da bude heroj koje je tokom godina dobijao od nje i svog oca.

Već od samog početka priče, vidimo da Vulfman voli kontraste, bilo one između malog i velikog mesta, između neiskusnog srednjoškolskog novinara i prekaljenih izveštača sa terena, ili pak između jednog čistog srca i beskrupuloznog bogataša.

Zadatak da crta priču dobio je Klaudio Kastelini, iskusni italijanski ilustrator poznat po radu na „Dilanu Dogu” i „Nejtanu Neveru”, koji je već radio u Americi na naslovu „Srebrni letač: Tmina iza zvezda“.

On je to uradio na svoj prepoznatljiv i vrlo upečatljiv način, iako možda ljubiteljima Supermenovog lika ovaj strip vizuelno može da deluje drugačije od onog na šta su navikli.

To apsolutno ide uz samu strukturu, u kojoj Klarku ništa ne ide tako lako od ruke, jer on mora da uči kako da se postavi na intervjuima za posao, ali i kako da reaguje u opasnim situacijama.

Dokaz da je pre svega čovek vidi se u tome što on pravi grešku za greškom, sumnjajući u sebe, pa tek nakon debelog preispitivanja svojih sposobnosti smogne snagu da se potpuno posveti novom aspektu svog života.

Vrlo važan faktor je Lois Lejn, čiji lik je pisan sjajno, a mora se pohvaliti i način na koji je opisan razlog zbog kog bi Klark voleo da radi sa njom u Dejli planetu i zašto baš njoj veruje.

Priča o pretnjama za koje se ne zna da li dolaze iznutra ili spolja, a čiji je krajnji cilj prisvajanje moći i novca, apsolutno je i dalje relevantna i dobra osnova na kojoj Klark kreće da se „kali” kao Supermen.

Surovost i prljavština velikog grada u kome odlučuje to da radi ovde su prikazani malo direktnije nego u nekim drugim pričama ali, uprkos sumnji u sebe i druge, krajnja poruka je ipak očekivana, a to je – nada.

To je Klark dečak, koji je porastao u Klarka čoveka, koji ide da traži svoj put i usput postaje Klark heroj, jednom i zauvek.