„Teks: Galop sudbine”: Nezaustavljiva i surova ruka pravde
Kada se govori o kaubojima u stripu, Teks Viler prosto mora da bude jedna od prvih asocijacija, jer je on prisutan na kioscima u Italiji, a i u svetu, već 75 godina.
Ali kako obeležiti ovaj jubilej na pravi način, tako da ne razočarate tvrdokorne obožavaoce, a i da donesete priču koju bi mogao da čita i neko neupućen?
Dodatni pritisak je to što je Teksa stvorio sam Đanluiđi Boneli i što je i dalje jedan od njegovih najprodavanijih izdanja.
A odgovor se sam nametnuo u izboru scenariste i crtača koji su dugi niz godina neizostavni u Boneliju i koji su doprineli stvaranju mnogih likova – Maura Bozelija i Klaudija Vile.
Sledeće pitanje bilo je koju priču ispričati i, kako Bozeli priznaje, ideju je dobio od kolege Gracijana Fredijanija, a sam ju je uobličio.
Uzet je jedan ključnih trenutaka za Teksovu istoriju, smrt supruge Lilit, koji je dobio svojevrsni epilog i, na neki način, katarzu sa samog Vilera.
Za one koji nisu čitali Teksa, prvo, ne znam šta čekate, a drugo, postoji nekoliko stvari koje treba da znate.
On je svoj put počeo kao odmetnik, potom je postao rendžer, a onda, nakon ženidbe sa Indijankom Lilit sa kojom ima sina Kita, dobija titulu poglavice Navaho Indijanaca.
Tokom svih tih era našeg junaka prati jak osećaj za pravdu i oštar kodeks časti zbog kog ne preza od opasnosti, a bogami ni da potegne pesnice ili pištolje.
Lilitina smrt prikazala je nesalomivog Teksa kao slomljenog, muškarca koji plače i postaje neka vrsta romantično-tragičnog junaka naspram čiste gomile nezaustavljivih mišića.
A sada se epizoda pod nazivom „Galop sudbine”, koju je kod nas izdao Veseli četvrtak, nadovezuje na to kako je ona stradala, odnosno ko je odgovoran i kakva kazna mu sleduje.
Osim toga što je ovo priča o osveti, njena pozadina i okosnica je politička zavera sa puno uključenih instanci, koje treba nadmudriti kako bi se došlo do vrha.
Teksu i sviti to nije nimalo lako, ali usput moraju da putuju specifičnim vozom pod okriljem noći, obračunaju se puškama sa plaćenicima i još puno toga da bi stigli do cilja.
Vili kao voljenom crtaču naslovnica za ovog junaka nije teško palo da crta njega i ostale u akciji, sa puno ekspresivnih lica u prvom planu i pod maksimalnom napetošću.
Njegovi likovi i pozadine su detaljni, vidi se sve od groteskne mimike zlokobnih plaćenika do prašine koju ostavlja konjski galop, a prave poslastice su tornado i scene sa priviđenjima.
Osim aluzija na brojne vestern klasike, tumaranje jednog lika po bespućima u kome mu se priviđa smrt koja je došla po njega donosi sjajan psihološki trenutak koji nije uvek prisutan u čistokrvnim vesternima.
Iako je Teks častan kao uvek i ne prlja ruke tamo gde ne treba, postoje trenuci zaslužene kazne i zaostale pravde koji su tako slatki za nas kao čitaoce, naročito poslednji kadar u stripu.
A na putu do toga susrećemo se sa vrlo ozbiljnim i konkretnim dijalozima kojih ima tačno onoliko koliko treba da priča napreduje, a da ne opterećuju prelep Vilin crtež.
To mu daje prostora da se razmaše i sa ljudima i sa prirodom, a sve to dopunjeno je odličnim punim kolorom koji je uglavnom i rezervisan samo za ovakve jubilarne epizode.
Za one koji se pitaju kako je sve to izgledalo u crno-beloj varijanti, na kraju ovog izdanja mogu se videti i table u originalu, kao i pojedine skice i detalji iz procesa crtanja.
Sve to donosi jednu poslasticu koju će voleti svi oni kojima kolor ne smeta, jer čim se udubite u priču, teško da ćete ostaviti ovo izdanje po strani dok ga ne završite.