Top 5 knjiga koje će vam se dopasti ako vam se dopala HBO serija „Slom” (The Undoing)

Iako je gledanje TV serija i filmova dolaskom brzog interneta postalo dostupno i takvo da u svakom trenutku možemo skinuti nešto sa neta, HBO svakom novom serijom uspeva da zadrži gledaoce ponedeljkom u 20h ispred TV-a. Pretpostavimo da postoji i određen broj njih koji sutradan premota unazad i odgleda poslednju epizodu. U svakom slučaju, moramo se složiti da taj ritual iščekivanja, a potom i okupljanja zbog svojevrsnog događaja kao što je epizoda voljene TV serije, i te kako ima svoju čar i uspeva da opstane uprkos toj dostupnosti koja danas karakteriše celokupnu filmsku industriju. Posle Igre prestola, Zapadnog sveta i Nevinih laži, koje su upravo tako okupljale gledaoce jednom nedeljno ispred malih ekrana, iz HBO kuće nam je stigla još jedna serija koja čini isto to – Slom (The Undoing). Slom je neka vrsta psihološkog trilera smeštena na čuveni Upper East Side, a glavni likovi su upravo privilegovani belci koji na njemu obitavaju. Grejs Frejzer, koju igra Nikol Kidman, glavna je junakinja čiji se život menja iz korena kada otkrije da je njen muž optužen za ubistvo i da je imao aferu sa žrtvom. Serija je s jedne strane izazvala oduševljenje kod  mnogih, ali isto tako i polemike koje se uglavnom tiču same Grejs i njenog odnosa prema suprugu kom preti zatvorska kazna. Iako je jedna od imućnih njujorških mama i kreće se u visokom društvu protkanom materijalizmom u kom je uspeh imperativ, Grejs je inteligentna, obrazovana i puna empatije. Međutim, život joj se u potpunosti preokreće preko noći. Dakle, Slom jeste triler, ali jedna specifična vrsta trilera u kom je naglasak i na ubistvu, ali i na prikazu psihološkog stanja junaka. Ovde nema gadnih scena i nisu glavni likovi inspektori koji pokušavaju da razreše ubistvo. U pitanju su ljudi koji pripadaju eliti, a ovo ubistvo je samo nešto što baca senku na njihove naizgled savršene živote. Ako niste znali, ova serija je zapravo ekranizacija romana Trebalo je da znaš Džina Hanfa Korelica. Ukoliko ste fan trilera i uživate u seriji Slom, evo nekoliko knjiga koje bi vam se mogle dopasti.

1. Talentovani gospodin Ripli, Patriša Hajsmit

Tom Ripli je svakako jedan od najzanimljivijih i najintrigantnijih likova svetske književnosti, a tome je sigurno doprineo i istoimeni film u kom Met Dejmon briljira u ulozi mladog psihopate. O čemu se ovde radi? Tom Ripli je lik kog bogati gospodin Grinlif šalje u Italiju kako bi ubedio njegovog sina Dikija da se vrati u Ameriku i uozbilji se. Kada Ripli bude otputovao, zateći će Dikija koji živi u stilu la dolce vita i nema apsolutno nikakvu nameru da se vraća u Ameriku. Ripli takođe počinje da uviđa da mu se la dolce vita mnogo dopada i da razmišlja o tome kako bi to izgledalo da on preuzme Dikijev identitet i sve privilegije koje idu uz njega. Ta razmišljanja će dovesti do nekih neočekivanih obrta koji će poslužiti tome da Ripli nekako dođe do ostvarenja svog američkog sna. Tom Ripli je takav lik da je neminovno da vas nervira, ali i da prema njemu osećate simpatije, sve dok ne uvidite da je on klasičan psihopata. Pored toga, radnja je, kao i u Slomu, smeštena u društvo koje nije svesno svoje sopstvene izopačenosti i toga koliko je u njoj ogrezlo, a likovi poput Toma Riplija su upravo produkti tog društva.

2. Milenijum trilogija (Stig Lašon)

Svaki veliki ljubitelj kvalitetnog trilera bi se najverovatnije pobunio ukoliko se delo Stiga Lašona ne bi našlo na ovom spisku. Razlog tome je i taj što Milenijum nije samo kvalitetan triler, već pre svega kvalitetna knjiga. Stig Lašon nije bez razloga doživeo svetsku slavu, a švedski triler dobio primat kada je u pitanju ovaj žanr. Lašon je svojim romanima inspirisao većinu švedskih autora, a samim tim je i na neki način zaslužan što se od tada izrodilo toliko kvalitetnih kriminalističkih romana. Dvojac iz Milenijuma, Lisbet Salander i Mikael Blumkvist su najneobičniji istražitelji sa kojim ćete se susresti, a ono što čini da ove knjige iskaču iz žanra jeste činjenica da su one jedna vrsta hronike današnjeg društva. Lašon se osvrće na sve moguće sfere jednog modernog društvenog poretka – od porodice kao njenog jezgra, pa sve do samih političkih vrhova jedne države.

3. Iščezla (Džilijen Flin)

Kad smo već kod trilera koji se bave bračnim problemima, evo jednog idealnog za sve ljubitelje Sloma. Kao i prethodna 2 sa liste, i ovaj je dobio svoju filmsku adaptaciju koja je zaista sjajna. Međutim, ako niste čitali makar jedan od trilera Džilijen Flin – dajte joj šansu. Flin je, za razliku od mnogih popularnih pisaca iz ovog žanra, zapravo veoma talentovana pripovedačica i ume da gradi tenziju tako da se naježite. Iščezla je njen roman koji govori o bračnom paru koji naizgled nema baš nikakve probleme, dok supruga jednog dana samo ne nestane. To je otprilike to što bismo smeli ovde da otkrijemo, jer je upravo taj nestanak i celokupan rasplet oko njega nešto što će vas oduvati. Pored same misterije i njenog razrešenja, ono što je centralni motiv u priči jeste upravo život u braku i to kakav bi on trebalo da bude, ali i kakav jeste u realnosti. Realnost je nažalost često daleko od očekivanja, isto kao što je plot twist u ovom romanu daleko od onoga što bi čitalac mogao da očekuje.

4. Žena na prozoru (A. Dž. Fin)

Pošto smo ustanovili da pitanja koja se tiču braka i porodice mogu biti odlična osnova za trilere, evo još jednog koji kao okosnicu ima nešto slično. Glavna junakinja ovog romana je Ana Foks, žena koja živi sama, pati od agorafobije i previše pije. Ona provodi dane zatvorena, pošto ne može da se natera da izađe napolje čak ni zbog najbanalnijih stvari poput nabavki ili provere poštanskog sandučeta. Provodi dane gledajući stare filmove, prisećajući se nekih lepših vremena i perioda života i gledajući kroz prozor. Posmatra prolaznike, komšijske terase i sve što se generalno događa napolju. Jednog dana će se u stan prekoputa njenog doseliti porodica Rasel, a Anin život će dobiti nagli preokret kada jednog dana kroz prozor njihovog stana bude videla nešto što ne bi trebalo. Tada kreće preispitivanje – šta da radi? Ko je tu u opasnosti, ko je normalan, a ko ne? Ovo je zaista jedna napeta priča u kojoj se autor poigrava maštom čitaoca tako što mu ne dozvoljava da vidi šta je stvarnost, a šta iluzija. Potreba da saznate šta se zapravo dogodilo i ko je šta umislio će vas terati da okrećete stranice jednu za drugom, baš kao što niste mogli da dočekate ponedeljak i novu epizodu Sloma.

5. Alijas Grejs (Margaret Atvud)

Margaret Atvud je autorka koja poseduje toliki talenat da je svojim knjigama uspela da se uklopi u više različitih žanrova. Njen roman Alijas Grejs je neka vrsta istorijskog trilera, a inspirisan je stvarnim događajima iz devetnaestog veka. Grejs Marks je bila sluškinja koja je sa svojih 16 godina optužena za ubistvo svog gazde, poštenog čoveka i njegove ljubavnice. Dakle, to se stvarno desilo. Ono što je Atvud uradila je sledeće – napisala je izvanredan roman sa istorijskom podlogom, dodajući svoju interpretaciju događaja i navodeći čitaoca da razmisli šta se zaista dogodilo. U romanu pratimo psihijatra Sajmona koji kroz razgovore sa Grejs pokušava da dođe do istine. Ono što je sporno je činjenica da Grejs niti je priznala zločin, niti je negirala svoju krivicu. Ona se branila jedino neznanjem, tvrdeći da se ne seća ničega i ovde je na čitaocu da sam zaključi ko je kriv. Ipak, moramo napomenuti da ovo nije klasičan triler jer akcenat nije na tome da li je devojka ubica ili ne. Atvud je napisala sjajan roman sa istorijskom podlogom, sa elementima trilera, a u kom je akcenat na tome kakav je bio položaj žena nekad i sad. Ipak, poigravaće se sa vama i terati vas da analizirate svaku sitnicu, a stil kojim piše je takav da nećete moći da dočekate da dođete kući i uzmete knjigu u ruke.

Fotografije: Zorana Karapandžin, HBO