Zagor na milansko-novosadski način: „Pueblo!“ Morena Buratinija i Baneta Kerca

Veseli četvrtak ne miruje ni ove godine, pa se tako krajem januara 2022. u prodaji pojavilo nešto posve posebno: tvrdoukoričeno kolekcionarsko izdanje koje u sebi objedinjuje sve delove priče iz redovnog serijala Zagora koje je nacrtao naš (i svetski) Bane Kerac. Na čak 328 strana (314 tabli stripa + dodaci) proteže se ova uzbudljiva avantura iz pera Morena Buratinija, ranije objavljena u četiri sveske redovne serije (u pitanju su epizode Dolina spomenika, Pustinjska ekspedicija, Tajanstveni pueblo i Vatreni fetiš).

Pored Kerčeve prekrasne naslovne strane nacrtane posebno za ovo novo luksuzno izdanje, treba istaći i to da Pueblo! donosi do sada neviđenu integralnu verziju stripa. Kerac je u kolekcionarskom izdanju predstavio svoj strip baš onako kako je i želeo, što znači da Pueblo! sadrži prvobitne verzije stripovskih tabli, te da su u priču vraćeni izbačeni kaiševi i, uz to, pridodati za ovu priliku docrtani kadrovi! Ovaj integral upotpunjavaju predgovor scenariste i trenutog urednika Zagora Morena Buratinija (koji je bolje pročitati nakon stripa, pošto sadrži delove koji vam mogu pokvariti određena iznenađenja u priči) i, kao šlag na torti, odličan pogovor pisca i stripovskog poznavaoca Vase Pavkovića. Sve u svemu: izdanje koje se ne propušta!

Zna se… Crtač, scenarista i ilustrator Branislav Bane Kerac je živa legenda balkanskog i evropskog stripa, proslavljen njegovim voljenim autorskim serijalima Ket Klou, Poručnik Tara i Kobra, kao i angažmanom na licencnim serijalima Tarzan i Veliki Blek. Kerac je pre Puebla! nacrtao dve kraće Zagorove pustolovine Prošlost Džimija Gitare i Dranki Dak na zadatku (Veseli četvrtak ih je objavio na srpskom u okviru edicije Biblioteka Obojeni program), dok je zahvaljujući epizodama Dolina spomenika, Pustinjska ekspedicija, Tajanstveni pueblo i Vatreni fetiš (objedinjenim u integralu Pueblo!) postao prvi ne-italijanski crtač koji je dao svoj doprinos redovnoj ediciji ovog dugovečnog i voljenog strip-serijala.

Pustinjska avantura Zagora i Čika počinje prologom koji se odigrava u bazi „Drugde” i u kome glavnu reč ima specijalni agent Rejven (čitaj: Edgar Alan Po)! Nakon dvadesetak stranica rekapitulacije prethodnih Zagorovih avantrura, Po započinje priču koju je čuo direktno od Duha sa Sekirom… Zagor i Čiko (koji je za ovu priliku nabavio ružičasti kišobran/suncobran – omaž čuvenom špageti vesternu Dobar, loš, zao) tumarajući suncem sprženom kamenom pustinjom Arizone nailaze na poharan karavan i surovo pobijene ljude.

Naš dinamični duo pronalazi Angusa Makflaja, profesora starogrčkog jezika sa Harvarda, koji je nekim čudom izbegao napad Apača. Od njega saznaju za ekspediciju koja je u meksičkoj pustinji tražila antičko blago – čuvene svitke iz Aleksandrijske biblioteke koje je grčka naučnica Hipatija pokušala da spase od najezde raspomamljenih hrišćana. Kada Zagor sazna od Angusa da su Indijanci u zarobljeništvo odveli odvažnu profesorku Juliju Šulc koja je bila deo ekspedicije, on odlučuje da joj pomogne. Naravno, to neće proći bez komplikacija…

O Pueblu! sam porazgovarao sa Banetom Kercem, autorom ove netipične vesternolike epizode. Do saradnje sa Buratinijem je došlo veoma prirodno i jednostavno, pojasnio mi je Kerac: „Morena sam upoznao u Kragujevcu, 2011. godine, na Međunarodnoj strip-konferenciji. Pokazao sam mu nekoliko svojih albuma Ket Klou i kolekciju vestern stripova – svideli su mu se moji crteži. Uspostavili smo tada lični kontakt, nastavili druženje, a kada se ispostavilo da delimo isti dan kao rođendan, shvatili smo da je naša saradnja sudbinska i zapisana u zvezdama“.

Nakon saradnje na stripovskim pričama Prošlost Džimija Gitare i Dranki Dak na zadatku, Buratini i Kerac su se udružili na svom do sada najambicioznijem zajedničkom projektu. Crtanje epizoda u okviru redovne serije Zagora je za Kerca bio veliki izazov, kako zbog obima (preko 300 tabli) tako i zbog Bonelijevih zahteva koji su morali biti poštovani. „Buratini mi je slao opise scena, dok je ’kameru’ prepustio meni, što znači da sam imao veliku kreativnu slobodu da priču islikam onako kako sam želeo“, objašnjava Kerac. „Buratini i ja smo uvek nalazili isti ’talas za surfovanje’. Tako je bilo i u ovom slučaju.“

Naravno, ta sloboda nije mogla da bude baš potpuna. Serđo Boneli editore uvek zahteva određene dorade i izmene, koje su obično prepuštene „kućnim“ crtačima i retušerima. „Reč urednika je konačna“, objašnjava Kerac. „Kod njih se ozbiljno vodi posao i svako ima svoj resor i zadatke.“

Na pitanje koliko traje proces priprema za početak crtanja, Kerac je odgovorio: „To zavisi od težine zadatka. Sada kada imamo internet, pripreme i traženje materijala traju smešno kratko u odnosu na vreme kad sam počinjao da se bavim crtanjem… Pre su me izbacivali iz muzeja kada sam za potrebe stripa Poručnik Tara precrtavao automat MP40, poznat kao Šmajser. Danas imamo hiljade slika iz svih uglova za to oružje… Kada pričamo o epizodama koje su sada objedinjene u Pueblu!, crtanje je, mislim, trajalo oko dve i po godine, a pripreme su išle uporedo sa crtanjem“.

Obim Puebla! i lokacije na kojima je smeštena radnja zahtevali su dosta istraživanja, a Kerac je nadahnuće pronašao u stvarnim mestima, kao što je, na primer, Talasasta udolina pokraj Kojot Butsa na granici Arizone i Jute (The Wave Canyon) i koja je nadaleko čuvena zbog svog oblika koji izaziva vrtoglavicu. Podrazumevalo se da je pozornica Fordova Dolina spomenika (Monument Valley), a Kerčeva inspiracija bio je i kanjon Antilopa (Antelope Canyon) lociran na teritoriji rezervata Navaho Indijanaca, takođe u Arizoni.

Tu je i nacionalni park Mesa Verde smešten na jugozapadnom delu američke savezne države Kolorado, u zemlji Četiri ugla, na mestu gde se spajaju Juta, Kolorado, Arizona i Novi Meksiko, i u kome se nalaze veličanstvene ruševine kuća i sela koje su izgradili pleme Anasazi i generacije Pueblo Indijanaca u periodu od VI do XII veka. Naročita inspiracija bila je ogromna stena iznad puebla Bela kuća u Kanjonu De Čeli (Canyon De Chelly).

Naravno, tu su i filmske reference kojima je Kerac oduvek bio sklon… Pored pomenutog Leoneovog klasika Dobar, loš, zao koji je omažiran na početku Puebla!, Kerac je iskoristio i film Agora u režiji Alehandra Amenabara u kome je Rejčel Vajs glumila Hipatiju. Desetak tabli stripa nas vode u daleku prošlost, u V vek, pa je Amenabarov film bio zgodan kao smernica. Julija Šulc, svakako najzanimljiviji novi lik u Pueblu!, nastao kao spoj različitih uticaja – uključujući tu i bar jedan filmski.

Italijanski čitaoci su naročito bili oduševljeni scenom u kojoj se Julija Šulc penje na bibliotekarske merdevine – jer je to direktan omaž Lauri Antoneli i filmu Malicija iz 1973. godine u režiji Salvatorea Samperija koji ima kultni status za generaciju Italijana i Jugoslovena odraslih na Zagoru.

Gotovo čitava radnja Puebla! se odigrava u raskošnim pustinjskim eksterijerima. Kerac zaista maestralno crta stene i kanjone, podzemne špilje i pećine. Naravno, tu su i likovi… Pre svega: Zagor, mlad i snažan, u Kerčevom viđenju nekako još poletniji nego uobičajeno, te Čiko, zaokrugljen i uvek spreman za šalu, komični ventil koji, očigledno, veoma prija crtačevom pripovedačkom senzibilitetu. Ipak, Pueblo! će pre svega ostati upamćen po liku Julije Šulc. Odvažne i vatrene junakinje Kercu nisu strane. Mnogi su u crnokosoj i zelenookoj Juliji prepoznali odjeke Ekstremiti, plućno nadarene suparnice Ket Klou, ali Kerac to pobija.

„Inspiracija za Juliju Šulc su mi bili ženski likovi Boba Labersa koji je crtao fenomenalne pin-ap lepotice i veoma senzualne ženske likove u stripovima.“ Tabla u Pueblu! na kojoj se Julija osvežava u potoku je prilično provokativna (bar za standarde uobičajeno čednog Zagora), ali Kerac tvrdi da se italijanskom uredniku veoma dopao taj deo, te da nije bilo problema da se lepa Julija čitaocima predstavi kako dolikuje.

Bane Kerac je veoma zadovoljan reakcijama italijanskih čitalaca na epizode koje je nacrtao za redovnu seriju. „Prijem tih epizoda je bio više nego pozitivan. Doduše, ’Ferijevi svedoci’ nisu bili naročito oduševljeni, poznato je da oni priznaju samo jedan način crtanja Zagorovog lika, ali većina Zagorovih poklonika je dala visoke ocene – a komplimenti na račun crteža su me posebno obradovali. Kolekcionarsko izdanje Puebla! u izdanju Veselog četvrtka je, što se mene tiče, konačna i najreprezentativnija verzija ove Zagorove avanture. Sve se uklopilo na jednom mestu. Veći format od onog iz redovne serije, tvrde korice, kvalitetni ofsetni papir… Ne mogu da ne budem zadovoljan!“

Kerac je potpuno u pravu – i treba da bude zadovoljan. Veoma zadovoljan. Veliko je zadovoljstvo u rukama držati jedno ovako kvalitetno izdanje na kome je, kao dodatni bonus, radio naš autor. Pueblo! donosi sve ono najbolje od klasičnog Zagora, osećaj avanture i jednostavnost priče, ali uz to sadrži i mnoge teksvilerovske elemente karakteristične za italijanske klasične vestern stripove. Posveta Banetovoj junakinji Kati je ispoljena u načinu na koji je nacrtana kompleksna (pa još i kontroverzna) naučnica Julija Šulc…

A za sam kraj, nešto veoma lepo… Buratini i Kerac upravo sarađuju na novoj zajedničkoj epizodi, koja će se po svoj prilici takođe pojaviti u okviru regularne serije, tako da će Zagoru i ovoga puta na crtu izaći jedna vatrena junakinja – ali o tome kada za to dođe vreme. Do tada, tu je susret Zagora i Julije Šulc u magičnom svetu Puebla!. Uživajte.

Naslovna fotografija: Veseli četvrtak