Želite da čitate Agatu Kristi? Evo odakle da krenete

Ukoliko nikada niste čitali dela Agate Kristi, sam broj njenih dela može delovati zastrašujuće, ali to nije razlog da ne uronite u njeno pisanje i otkrijete koliko vam prija. Ona je jedna od najčitanijih i najprodavanijih autorki širom sveta, pisala je čak i pod pseudonimom, njena dela su adaptirana u skoro svaki mogući format, a to nije bez razloga.

Kako je prošlo više od 100 godina od njenog prvog romana, sada je pravi trenutak da je čitate. Ako se pitate odakle onda da počnete, imamo nekoliko predloga, a tu se posebno izdvaja i njena autobiografija.

Ulazna tačka

Nezahvalno je preporučiti bilo koju knjigu kao uvodnu, ali jedan moguć izbor može da bude prvo pojavljivanje gospođice Marpl, odnosno Ubistvo u Parohijskom dvoru. Pukovnik Protero ubijen je u svojoj biblioteci, a gospođica Marpl treba da otkrije ko je od sedam osumnjičenih zapravo krivac. Neki kažu da nije među njenim najboljim delima, ali drugi je ističu kao veoma smešnu i zabavnu priču.

Najbolje delo

Ako pitate ljubitelje lika i dela Agate Kristi koji roman joj je najbolji, često ćete čuti da je to I ne osta nijedan. Ova mračna priča savršeno je osmišljena od početka do kraja i sve se uklapa, a završno otkriće je veoma zadovoljavajuće. Deset stranaca odlazi na izolovano ostrvo i stradaju jedan po jedan, tako da su na kraju pronađena samo njihova tela. Ali, čitaoci ipak dobijaju celu istinu na kraju.

Za diskusiju na zabavi

Mnoga dela Agate Kristi zanimljiva su za diskusiju sa prijateljima, ali Iskričavi cijanid može da bude posebno zabavan, naravno samo ako vaši prijatelji imaju smisao za humor. U njemu se članovi visokog društva okupljaju na večeri na istom mestu na kome je godinu dana ranije bogata naslednica umrla od, kako je tada zaključeno, samoubistva trovanjem. Međutim, tu nisu čista posla i čini se da je vrlo važna činjenica da cijanid ne može da se otkrije mirisom. Neki je smatraju i jednom od njenih najpotcenjenijih knjiga.

Klasično delo

Sa čak četiri filmske verzije, Ubistvo u Orijent ekspresu jedno je od njenih najvoljenijih dela. Priču su inspirisala dva stvarna događaja – zaustavljanje Orijent ekspresa na šest dana 1929. i otmica bebe Lindberg 1932. godine. Ekscentrični putnici prve klase su mogući krivci za ubistvo, a na Herkulu Poarou je da razmota celo klupko zavere.

Za putovanja

Putovanja i avanture spominju se u mnogim delima, ali jedno koje obiluje neodoljivom atmosferom je Ubistvo u Mesopotamiji. U njemu putujemo do arheološkog nalazišta u Iraku tokom 1930-ih. Iako je zaplet malo teže zamisliti, autentične atmosfere ne manjka, jer je Agata Kristi često pratila muža na arheološkim zadacima i tako otkrivala puno detalja.

Malo drugačija priča

Po izlasku, Misterija sedam satova je kritikovana jer ima ton koji uopšte nije nalik njenim drugim romanima, ali je kasnije ipak stekla svoju publiku. U njoj se pojavljuju likovi već poznati iz Tajne dimnjaka, a tela padaju jedno za drugim, uz dosta humora i ismevanja članova visoke klase. Mnogi su zamerali i odsustvo tragova ka ubici i smatrali da je konačno otkriće nezadovoljavajuće.

Tamna i teška priča

U romanu Nesreća nevinih opet zatičemo malo drugačiji ton od uobičajenog, koji od misterije skreće ka psihološkom trileru i romanu o propuštenim šansama. U sebi sadrži dosta elemenata koji ga čine malo težim za čitanje, ali vredi izdržati do kraja. I sama Kristi je izdvajala ovu knjigu kao jednu od svojih omiljenih.

Onaj sa šokantnim krajem

Ako tražite kraj koji je u potpunosti iznenadio čitaoce po pojavljivanju, pročitajte roman koji se i danas kotira kao jedan od njenih najboljih – Ubistvo Rodžera Akrojda. Žrtva iz naslova je sused Herkula Poaroa, zbog čega se on vraća iz penzije i oktriva veoma neobičnu i neočekivanu istinu.

Onaj koji je uticao na ostale

Čak i da niste čitali ovu knjigu, verovatno vam je poznata njena struktura, to je zato što je ona kasnije primenjivana više puta. U delu Pet prasića pratimo priču o ženi osuđenoj za ubistvo svog muža ispričanu nekoliko puta, iz različitih perspektiva učesnika. Sve je savršeno izbalansirano i iz svakog svedočenja otkrivamo delić konačne slagalice. Sve to su kasnije iskoristili mnogi romani i filmovi kao svoju osnovu.

Izvor: The Guardian

Naslovna fotografija: The Hollywood Archive / Avalon / Profimedia