Evrovizijske kontroverze i dileme: Favoriti PZE 2026 kroz lupu našeg analitičara – ko će osvojiti publiku?

Tradicionalno, uoči prve polufinalne večeri takmičenja PZE 2026, naš omiljeni analitičar estradnih i evrovizijskih tokova Ognjen Gogić napisao je zanimljivu analizu ovogodišnjeg takmičenja Pesma za Evroviziju i otkrio nam svoje favorite.

Retko koji ljubitelj Evrovizije će vam reći da je sezona 2026. godine započela ohrabrujuće. Njen početak obeležilo je otkazivanje učešća od strane pet država (Španija, Slovenija, Irska, Holandija i Island) zbog toga što nisu želele da podele pozornicu sa Izraelom. Na Evroviziji ove godine biće 35 učesnika što je najniži broj od uvođenja polufinala 2004. godine, kada je učestvovalo 36 država. Pad u broju učesnika ublažen je povratkom Bugarske, Rumunije i Moldavije.

Bojkot Evrovizije preneo se i na autore, izvođače, pa i komentatore, odnosno evrovizijske influensere. Priznajem da sam i sam u dilemi kako da se ove godine postavim prema Evroviziji zbog političkih kontroverzi koje je prate. Evrovizija može bez svakog od nas pojedinačno. Ipak, svaki naš „like, comment, share“ se računa. Živimo u svetu u kome kumulativni efekat naše interakcije na internetu utiče na prepoznatljivost, relevantnost i uticaj, pa na kraju i rentabilnost nekog fenomena. Iako sam ambivalentan prema velikoj Evroviziji, siguran sam da neću propustiti naše nacionalno finale, odnosno Pesmu za Evroviziju 2026. Osnovni razlog je poštovanje prema autorima i izvođačima kojima to predstavlja retku priliku da svoj talenat podele sa širom publikom. Takmičenje u evrovizijskom formatu za mnoge od njih predstavlja ostvarenje sna. Zato smatram da oni ne treba da nose teret niti spoljnopolitičkih dilema niti domaće društveno-političke situacije.

Ovogodišnji PZE upravo potvrđuje da predstavlja platformu za promociju neafirmisanih izvođača. Ove godine nastavljen je trend da PZE preskaču etablirane muzičke zvezde, dok scenu preuzimaju muzičari koje tek treba da upoznamo. Evrovizija je generalno pozornica koja lansira nova imena, a ne mesto gde velike zvezde potvrđuju svoj status.

I ove godine će nam se na PZE predstaviti neka nova lica. Koliko god da se trudim da se „podmladim“ aktivnim praćenjem aktuelnih muzičkih trendova, ipak sam na kraju dana milenijalac koji od svojih dnevnih obaveza ne stiže da proprati obilnu produkciju Generacije Z. Mnogi od njih ujedno su i autori svojih pesama. To pokazuje da je reč o kreativnim muzičkim stvaraocima koji imaju potrebu da se izraze i donesu neku poruku.

PZE 2026.

Ove godine na PZE učestvuju 24 pesme. To je najmanji broj od uvođenja ovog formata 2022. godine. Broj učesnika je optimalan i pokazuje da je RTS uvažio sugestije da prednost treba dati kvalitetu naspram kvantiteta. Drugu novinu predstavlja način na koji smo upoznali pesme. Svaka od njih predstavljena je putem „plejbeka“. U pitanju su video-spotovi snimljeni u istom studiju u kojima vidimo izvođače kako pevaju i igraju uz svoje pesme. Iako je reč o minimalističkoj produkciji, ipak nam je omogućeno da vidimo kako vladaju pokretom, kakav osećaj za scenu i kameru imaju, kakvu energiju nose, kao i njihovu estetiku, imidž i vizuelni identitet.

Nakon ovog proširenog uvoda koji treba da odredi opšti kontekst, red je da pređemo na ono što nas sve najviše zanima, a to su favoriti.

Favoriti za pobedu

Da pređemo odmah na stvar. Pobeda je u Zejninim rukama! Da bi se dogodilo iznenađenje, potrebno je ili da Zejna ozbiljno podbaci ili da najbliži rivali toliko nadograde scenski nastup da nas ostave bez teksta. Prva mogućnost je hipotetički gotovo nezamisliva, dok nas iskustvo uči da je druga opcija više pravilo nego izuzetak.

Šta je to što ide u Zejninu korist? Mnogo toga. Najpre, sama pesma. Produkcijski, pesma je izrađena po evrovizijskom receptu. U pitanju je pulsirajuća elektro-pop traka koja zvuči kao nešto što se već čulo na Evroviziji. Ima promene ritma i dinamike, gradi anticipaciju i donosi vokalne momente. Podseća na numere s kojima je Loreen dva puta osvojila evrovizijski tron. Moglo bi se zameriti da je pesma generička, da ne pomera granice već da igra na sigurno. Međutim, za uspeh na Evroviziji nije uvek neophodno praviti „kopernikanski obrt“, kao što je to svojevremeno Konstrakta učinila. Nekad je dovoljno publici pružiti kompetentno ono šta je navikla da vidi i čuje.

Nema razloga da strahujemo da li će Zejna vokalno zakazati ili da će zabrljati sa scenskim nastupom. Već smo je viđali na PZE sceni više puta i znamo kako njome vlada.

Obavezan sastojak svakog evrovizijskog uspeha je drama. Zejna je i taj uslov ispunila. Naziv pesme „Jugoslavija“ već je podigao prašinu zbog spekulacija da nosi političku konotaciju. Iako se reč „Jugoslavija“ koristi kao metafora za odnos dvoje ljudi, ipak je u pitanju pojam koji nosi višestruko značenje i izaziva različite emocije i u Srbiji i širom regiona. U evrovizijskom smislu, sve to samo radi u Zejninu korist.

Pobedu na PZE Zejna će ipak morati da zasluži jer iz senke vreba nekoliko izazivača koji mogu da je iznenade. Glavni rivali su Zona, Eegor i Harem Girls.

Poput Zejne, prednost koju Zona ima jeste naziv pesme. Svi smo guglali da vidimo šta znače „Čairi“. Pesma je zarazna i pamtljiva. Sadrži i etno primese i u melodiji i u tekstu, što uvek prolazi kod publike, ali su upakovane tako organski i suptilno da su prijemčive i onima kojima to nije blisko. Pesma zvuči mistično i zagonetno, što odlikuje i Zoninu izvođačku ličnost.

Zonina najveća prednost je njena hipnotišuća harizma. Kao provereni deo IDJ postave, Zona je dokazan performer, tako da nemamo razloga da sumnjamo da ume da iznese pesmu na sceni. Nedostatak pesme „Čairi“ je što, osim podizanja tonaliteta, nema upečatljiv momenat koji poručuje „ovo je pobednik“. Pesma traje 20 sekundi kraće od dozvoljene minutaže. To je možda trebalo iskoristiti da se unesu dodatni elementi. Ipak, to se može nadograditi kroz scenski nastup.

Pesma „Klaber“, kojom se Eegor vraća na PZE, predstavlja pravu energetsku bombu. Tematika kojom se bavi je beogradski noćni život, d čim mnogi od nas mogu da se povežu. Pesma je miks različitih stilova i spoj nespojivog, poput elektro-repa i krajiškog grlenog pevanja. Na sve to, svakog će osvojiti toliko se Eegor dobro zabavlja! On spada među one ekscentrične evrovizijske likove kao što su Käärijä, finski predstavnik iz 2023. godine, i Baby Lasagna, hrvatski predstavnik iz 2024. godine. Eegor može da „ukrade šou“ i zaseni druge favorite.

Harem Girls su evrovizijski kemp, u najboljem smislu te reči. Mnogi od nas se okreću Evroviziji upravo da bi videli nešto nesvakidašnje što prkosi konvencijama. Pesma „Bom bom“ nam upravo to pruža. Ove godine Haremke zvuče više kao Uraganke (Hurricane), koje su Srbiju predstavljale na Evroviziji 2021. godine. Pojačane su Ivanom Krunić, koja je, kao i Zejna, bivša članica grupe Luna, veoma popularne među mojom generacijom. Legat grupe Luna čini da i mi milenijalci osećamo kao da još uvek pripadamo PZE ekosistemu. Ipak, Harem Girls ove godine ne prati efekat „neviđenog“, što im je prošle godine bio glavni adut.

Osim izdvojenih favorita, ove godine ćemo na PZE čuti i mnogo drugih dobrih pesama. Na primer, Aleksandar i pesma „Sudbina“, kao i Lores sa numerom „Unseen“, ispunjavaju sve tražene parametre u okviru svojih žanrova. Uz upečatljiv nastup, mogu se naći u samom vrhu tabele.

Za Evroviziju je uvek ključna realizacija, odnosno kako pesma oživi na sceni. Neke obećavajuće pesme nisu zahvalne za taj poduhvat. Poslednji takav primer zabeležen je nedavno na hrvatskoj Dori, kada favorizovana Zevin sa pesmom „My Mind“ nije ušla ni u finale. Na sceni nešto nije „kliknulo“.

Počasna pominjanja

Lično sam se obradovao što na sceni ponovo vidim Mirnu Radulović i Anu Mašulović. Pesme koje izvode možda im ne pružaju prostor da dovoljno iskažu svoje raskošne glasove.

Pored Lune, PZE ove godine budi nostalgiju i za „Prvim glasom Srbije“. Neki od nas se još sećaju srceparajuće scene kada se odlučivalo da li će iz takmičenja ispasti Mirna ili Saška Janković alias Yanx, koja takođe učestvuje na PZE.

Pesme koje mi izazivaju osmeh na licu su „Fräulein“ od Brata Pelina, „Trampolina“ koju izvodi Bella i „Svima vama treba mama“ od Milice Burazer. Brat Pelin šmekerski peva o vernosti prema svojoj izabranici. Veliki respekt za Brata zbog toga! To se retko čuje od muške muzičke zvezde koje obično pevanjem “zavođenju” dokazuju kakvi su “frajeri”. Bella nas podseća da je Evrovizija pre svega zabava koju ne treba shvatati preozbiljno. U opominjućim stihovima koje Milica peva mogu da se pronađem…

Na kraju, ali ne i najmanje važan, je moj lični favorit. U pitanju je Avgust sa pesmom „Jabuka“. To je ta otkačenost, nekonvencionalnost, igra rečima i značenjima zbog koje pratim Evroviziju. Uvek volim da vidim šta će kome da padne na pamet. To je onaj „WTF“ momenat. Jabuka može biti zelena, slatka, otrovna, a na kraju i evrovizijska. Pesma nas uvlači u poseban univerzum koji Avgust kreira. Pritom je pesma zarazna i pevljiva. Struktura i produkcija pesme ukazuju da Avgust, koji je i potpisuje, koliko god da se poigrava našim umom, ozbiljno zna šta radi.

Bonus video:

@city_magazine Poslušali smo sve #pze pesme da vi ne biste morali. Izdvojili smo nekoliko koje nam se dopadaju, ali sveopšti utisak je da nećemo sa puno pažnje ove godine pratiti naš izbor za #eurovison #evrovizija #eurovisonsongcontest #pze2026 #pze26 #rts #esc ♬ original sound – CITY MAGAZINE