Haustorov „Treći svijet” još bolje zvuči danas nego 1984. godine, toliko da je i bend ponovo u studiju

U prethodnih nekoliko nedelja dobili smo reizdanja dve velike, možda i najveće ploče jugoslovenskog rokenrola, Odbrana i poslednji dani Idola i Treći svijet Haustora. I dok prvi bend nikad više neće moći da se okupi u punom sastavu, reizdanje Trećeg svijeta je navelo ekipu, odnosno pre svega Sachera i Rundeka da se ponovo nađu u prostorijama za vežbanje.

Nije čudno što su se Odbrana i poslednji dani i Treći svijet u samo par nedelja našli na programu Croatia records, odnosno bivšeg Jugotona, kao reizdanja. Obe ploče su velike, najbolje, bez nekih velikih hitova, ali su godinama kasnije postajale sve bitnije i bitnije novim čitanjima. Ipak, dok je Odbrana skoro na svim važnim mestima proglašena The albumom Jugoslavije, Treći svijet je u njegovoj senci.

Kad smo bili klinci, omiljeni album Haustora je ipak bio onaj naredni, Bolero. Na njemu su ipak Šejn, Ena, Šal od svile i još mnogi drugi hitovi, da bi što se tiče komercijalnog prihvatanja benda, stvar zacementirao Tajni grad sa pesmama Uzalud pitaš i Bi mogo da mogu. Treći svijet ispostaviće se, ipak je album za malo ozbiljniju, pa i da kažemo odrasliju publiku, koja ipak nije glavni pop konzument.

Na Trećem svijetu, dve velike autorske ličnosti Darko Rundek i Srđan Sacher su i poslednji put suprotstavili svoje autorske vizije, tako da nije prevagnulo ni na jednu stranu, već su upotpunjavali zanos eksperimentisanja dab, rege i muzike sveta i kabaretskim new wave refrenima Rundeka. Tim spojem dobili smo album prevelik za 1984. godinu. Ljudi su ljuštili sloj po sloj da bi do njegove suštine došli tek kasnije. Mnogo kasnije.

Bilo da je u pitanju naslovna, Treći svijet sa spojem etno motiva i trenchtown regea, ili Skriven iza lažnih imena, pesma koju će mnogi u potpunosti shvatiti devedesetih, dok su izbegavali poziv u rat. Motivi Babilona i njegovih baklji, kao i odlaska iz Jerusalima, sve pesme imaju dozu primoranog turizma, odnosno kao da glavni lik iz pesama putuje, ali prinudno, kroz neki lični egzodus u raznim svetovima. Dve pesme koje odskaču imajući nazovi hitični senzibilitet, opet su uklopljene u samu energiju albuma i samo melodijom izgledaju veselije. Radnička klasa odlazi u raj i Neobičan dan su sve samo ne vesele pesme. Dok je ova druga mamurni i zbunjeni rege, Radnička klasa je pesma koja nije bila podobna u vreme izlaska prvog albuma, pa je morala da sačeka par godina sa objavljivanjem, a ticala se sloja ljudi koji je u SFRJ ipak najviše bila zastupljena.

Kao što sam već rekao, kasniji albumu su imali više hitova. Sacher i njegovo stvaralaštvo je skrajnuto, da bi na kraju i on sam otišao iz benda i nastavio muziciranje sa nekim drugim ljudima. Međutim, novo reizdanje je dovelo do toga da se stara ekipa opet okupi i ponovo snimi nedovršenu dab matricu pesme Treći svijet koja se nije tad, 1984. našla na albumu.

Darko Rundek, Srđan Sacher, Srđan Gulić-Gul, Zoran Zajec-Zexa i Damir Prica-Capri su ponovo u studiju zajedno nakon 40 godina, i snimiće ovu pesmu ponovo, kao propratni materijal novog izdanja starog albuma. A šta će biti nakon toga, još uvek se ne zna, ali ponovo okupljeni Haustor sa kreativnim dvojcem Rundek – Sacher bi svakako bio koncertna atrakcija koja bi rasprodavala velike sale širom bivše države.

Naslovna fotografija: Croatia records promo