Muzička recenzija: Ab Re „More napeto“ (Studio krokodil, Pančevo 2020.)

Kada su Ab Re nastajali, pojavila se jedna uspešna kompilacija u izdanju B92, nešto oko petoga oktobra, SRBIJA: sounds global. Kao izdavačka kuća koja je izdala (i izdala) neke od najboljih albuma devedesetih, Brazde Velikog prezira, Kiselo i slatko Partribrejkersa, Pop mjuzik Eve Braun ili U nedogled Darkvud Daba, i time pokazala vizionarski diskurs za muzička kretanja, pojavio se spomenuti album koji je majka svih krosovera etno srbijane (world music) sa free jazz-om i raznim drugim poznatim i nepoznatim sinkopama.

Od Vranja do Subotice, od Bajine Bašte do Surdulice, svi mi skloni populističkom elitizmu i elitnom populizmu smo shvatili da su PRAVI narodnjaci neobično kul. Ako tome dodamo energiju rane Dece loših muzičara, pa prstohvat alter-etno podžanra (Beirut, DeVotchka), nešto malo Faith No More-a i nešto mnogo Red Hot Chilli Peppers-a, imamo Ab Re i njihov prvenac More napeto. Kad shvatite da More nije od mora, i da ne treba da se povezuje sa Džibonijem, nego da je u pitanju srbijanska inačica, onda stvari počinju da ležu na svoje mesto.

Bend je ove dve decenije bio zauzet sviranjem na svim poznatim i manje poznatim festivalima, skladanjem muzike za cirkus, pozorište i film postajući čergarska grupa koja živi u trenutku. Kako je taj trenutak trebalo i ovaplotiti u umirućoj pipačkoj kulturi, pojavio se i CD koji prati nekoliko izuzetnih video spotova originalne i nadahnute animacije. Album je jedna velika sekvenca koju prekida povremena tišina formalnog prelaska na sledeću pesmu, dok mravinjanje i bubnjanje reskih gitarskih rifova, zastrašujućih duvačkih eskapada i Stone Roses ritam sekcije (Fools Gold, 12) dolazimo do etno-fanki-metal-džez papazjanije posle koje dobijate poriv da se istuširate. Pa onda sve ispočetka…