Muzička recenzija: Šajzerbiterlemon „Iza naših zidova“ (Geenger Records)

Prava je milina svedočiti novoj generaciji besnih gitarskih bendova za koje su Repetitor i Mravi matorci. Kako je do prethodnog generacijskog okupljanja došlo pre 12 godina na kompilaciji Jutro će promeniti sve s koje je retko ko preživeo tranzicione stranputice, danas imamo kompilaciju Hali Gali koja okuplja krtinu besnih twenty-something milenijalaca kako se obračunavaju sa sistemom i demonima spolja i iznutra.

Jedan od najreprezentativnijih primera je bend Šajzerbiterlemon koji se afirmisao čestim svirkama i no-budget spotovima koji izgledaju famozno i veličanstveno. U obilju vizuelnih identiteta, sama muzika benda zvuči ogoljeno i opasno, potpuno konfrontirana prema naličju života i imitacije života koji ovi mladi ljudi preživljavaju u Srbiji. Očekivano nihilistička lirika nema praznog hoda dok pripoveda poprilično mizantropsko viđenje sveta u kome svetlost jedva da opstaje. S prefiksima oprezno, jer nije u pitanju samo pank i hard-kor, već se erudicija vidi skoro na svakom koraku.

Nasleđe Stiva Albinija kako inženjera zvuka tako i člana benda je očigledno, kao i rana faza Henrija Rolinsa, ali i Husker Du pre sofistikacije. Neko će na sto baciti i Nirvanu, očigledno jer je Nirvana bend koji je ovoj generaciji ono što su bili The Clash prethodnoj, možda će i rani Bjesovi dići ruku, međutim, profilisanost i artikulacija gneva, besa i destrukcije neočekivano je romantična na poprilično anarhičan način.

Da se bend pojavio početkom devedesetih, bio bi samo još jedan od mnogih s agendom, dok danas Šajzerbiterlemon zvuče kao najopasniji bend na svetu zbog konsekventne poruke „mi protiv njih”. Vrag ipak nije uzeo sve pod svoje…