Najbolje krađe YU roka: Za Bregu svi znamo, sa jednom pesmom smo zamalo išli na Evroviziju, a ni Čola nije svetac

Od prvih naših slušalačkih muzičkih iskustava, i prvih dodira sa ex-Yu rokom, znamo koliko se kod nas pozajmljivalo, omažiralo, ali i kralo, ne bi li se stvorili veliki hitovi.

Pisali smo već o Dinu Merlinu, i njegovim krađama i pozajmljivanjima. Puno prašine se diglo oko te teme. Podsetili smo se nekih njegovih pesama gde nije potpisao originalne autore, ali i onih koje je obradio, kao što je to bilo u slučaju Prinsa, ali i one “internet priče” u kojoj mu je Majkl Džekson lično dao pesmu “They dont really cared about us”.

Možda i najveće iznenađenje je pesma Godinama, veliki Merlinov hit, koji je u originalu izvodi Youssou N’Dour.

Ova tema, kako je uvek aktuelna, naterala nas je da se prisetimo i drugih ovakvih slučajeva, u kojima su naši muzičari voleli da se okoriste o već postojeće pesme.

Na vrhu pozajmljivačkog brega je uvek Brega i njegovo Bijelo Dugme. Godinama unazad, ipak, Bregović se pokazao kao umešan kompozitor, kog nekad inspiracija malo i previše inspiriše, pa uzme i više od dozvoljenog, ali onda i zamuti to na svoj način, tako da, kako jedna njegova pesma kaže možeš i da ga mrziš i da mu se diviš.

Od početaka i velikog hita “Ne spavaj mala moja muzika dok svira” (original Chuck Berry – Rock n Roll music) “Šta bi dao da si na mom mjestu” (Argent – I m the dance of ages) “Padaju zvijezde” (Van Halen – Jump) da napomenom samo neke, ipak nisu od takta do takta presvirane pesme već samo donekle obrađene, a donekle pozajmljene.

Za svoj rad u matičnom mu bendu Brega nije optuživan, ali su optužbe došle kasnije kad je krenuo kao solo izvođač u world music vodama, a pamti se da je naštetio ugledu Kusuturice i Iggy Popa kad je snimajući pesmu za film “Arizona Dream” “In the deathcar” malo se okoristio o pesmu “Solenzara” Enriko Maciasa. Zbog toga Brega i Kusta više nisu jarani.

Jedan od velikih ex yu rok hitova, za koji možemo da kažemo da je masna krađa je pesma koja nas je zamalo predstavljala na Evroviziji. Kiki Lesendrić je uz Viktoriju pevao Gde da legnem gde da prenoćim. Pesmu je potpisao Bane Jelić, ali je i uzeo glavni rif od bivšeg gitariste Martija Fridmena. Ko želi da preskoči uvod, prava pesma poinje od 37. sekunde.

Metalci i hard rokeri su očigledno mislili da ovdašnja publika sedi na ušima, pa su tako i Osvajači sa svojom pesmom “Jedna me devojka neće”, uspeli da podvale pesmu Uriah Heep “Stealin”. Kad smo kod tvrđih rokera, uvek je lepo pomenuti i da su “Motori” Divljih Jagoda baš dosta ostali dužni pesmi “Paranoid” benda “Black Sabbath”.

Pesma Kerbera sa albuma “Peta strana sveta”, “Mama Tata” je uredno potpisana sa imenom Kerber kad su se potpisivali autori muzike, kad je ona očito obrada, benda “Blue Murder”.

Uz mnoge obrade potpisane koje je Plavi orkestar snimio, na albumu Simpatija, našla se pesma “Beštija”, koja duguje malo više od inspiracije bendu The Clash, i njihovom hitu “Rock the Casbah”.

Na ovakvim listama naćiće se uvek i ime Riblje čorbe (primeri “Kad sam bio mlad”, Zelena trava doma mog”, “Crna gora Bar”, “Ljubomorko”) ali te pesme su oduvek uredno potpisane kao obrade. Zabranjeno pušenje isto ima nekoliko takvih, uredno potpisanih, dok je Zenica Blues samo inspirsana radom Džoni Keša i ne spade u plagiajte.

Zdravko Čolić je imao svoje ispade, ali samo kad je radio sa, pogađate, Bregom. Dok u ovoj kasnijoj fazi karijere je pitanje odakle je sve Brega uzimao i davao Čoli, za one ranije znamo, jer jedan od onih hitova na drugu loptu, “Oktobar je počinje sezona kiša”, realno je Toto “Hold the line”.

Nije postojanje interneta povuklo ljude da istražuju Bregine “obrade”. Mnogo pre pojavljivanja elektronske baze podataka, Jutjuba i Spotifaja, ljudi su primećivali odakle dolaze njegove inspiracije. Dokaz za to je i ova karikatura iz časospisa Džuboks iz 80-ih godina, gde vidimo Bregovića u školi kako prepisuje.

Brega u mnogim intervjuima često napominje kako ceni Tončija Huljića. I Tonči kao i Brega, kad krade, krade sa stilom, pa tako Destiny’s Child obuče u svoju košulju pre nego pesmu nazove “Ko me zove”. Međutim, u ranijim radovima ga je baš mrzelo da zamaskira tragove, pa je veliki italijanski hit “Felicita” postao “Šašovo moje”.

Nemoguće je nabrojti sve domaće pop i narodne hitove od devedesetih na ovamo koji su u originalu grčki, turrski, jermenski ili kiparski. Neki su to uradili pre nas, ali i tu se vidi koliko je to nepregledan lista. Na kraju, čini nam se, ovako na gomili, da niko u Srbiji nije iskomponovao originalnu narodnu pesmu još od ranih radova Lepe Lukić.

Mnoge od pop i dens pesama devedesetih maznute sa strane, verovatno izvođači nisu ni gurali da postanu hitovi, već su popunjivali ploče. Pa tako na b stranama, negde pred kraj albuma, svašta se može naći, kao na primer na Zaninom albumu “Zanomanija”, na kom imamo lagano nepotpisanu obradu pesme “Ring my Bell”, koja se u Zaninom izvođenju zove Želim te.

Međutim, da obrade, pozajmljivanja i inspiracija ne ide samo u jednom smeru, tj iz inostranstva ka nama, pokazano ja na primeru pesme grupe Parni Valjak, “Hrast”. Ako poslušate ovu pesmu iz 1979. godine, možete vrlo lako da prepoznate pesmu grupe Nirvana “About a Girl” iz 1989. godine. E sad, da li je ovo slučajnost, ili je basista benda iz Sijetla Krist Novoselić bio malo više upoznat sa muzikom ovih prostora. Biće da je ipak ovo drugo.