Najbolji domaći i regionalni albumi 2023: Ne budite bumer i dajte šansu muzici koju smo slušali ove godine
Prošle godine ih je bilo jedva 5, a ove nije moglo sve da stane na listu – Najbolji domaći i regionalni albumi 2023.
Imaginarna granica od Vardara pa do Triglava i dalje postoji i tu nema apsolutno ništa jugonostalgičnog. Jednostavno, bendovi i izvođači i dalje sviraju, pune velike ili male sale širom bivše zemlje, pevaju i repuju na sličnim jezicima koje publika razume. Otud je i najnormalnija stvar da kad krenemo sa retrospektivom najboljih u prethodnih 12 meseci obuhvatimo i albume drugih republika, u ovom slučaju Srbije, Hrvatske i Makedonije.
Pa da počnemo, ko se to najviše od svih iscimao da napravi kvalitetna i hitična dugosvirajuća izdanja.
Ovo su najbolji domaći i regionalni albumi 2023
10. Sv. Pseta – Nepoznato iskustvo
Momci iz benda Sv. Pseta su prvo kao dvojac, danas kao trojac, možda i više od svih ostalih bili okarakterisani kao baš taj – live bend čije se svirke ne propuštaju. Svaki put bi u tih dvadesetak, tridesetak minuta, ili koji minut više, izbacili energije na koju bi cela elektroprivreda Srbije mogla da radi barem mesec dana. A onda im se desio album „Nepoznato iskustvo“, na kom su momci očigledno poželeli da ponude jedno novo čitanje svog zvuka. Iako kratak, samo sedam pesama, na njemu imamo dva lica benda. Instrumentalni i vokalni, emotivno dirljivi i emotivno besni.
Album „Svitanje“ osvaja na jedan potpuno drugačiji način. Pesmama upoznajemo Ivu, neposrednu, spontaniju, svakodnevniju, sa realnim pričama i problemima. Ovo je pop album koji je dovoljno šaren da isprati mnoge moderne trendove trenutka, a opet dovoljno je „storytelling“ u svojoj srži da deluje kao da se desio jednoj osobi i da je potpuno iskren i nimalo izmaštan za potrebe muzike. A ta vrsta iskrenosti se naravno uvek ceni.
08. Igralom – Premalim stvarima
Na njihovom trećem izdanju „Premalim stvarima“, bend Igralom je još više učvrstio svoj, sad već trademark zvuk psihodeličnog roka koji sreće „Tinariwen iz Sićevačku klisuru“. Osmislili su svoja pravila, izgradili svoj teren, izneli svoju loptu na njega, i više im gotovo ništa niko ne može zemeriti, dobaciti, premeriti ili odbrusiti. Pesme sa ovog albuma su sad jedino mogu opisati kao Igralom zvuk.
07. Funk Shui – Nikogash pak
Tamo nekad, malo pre korone, u naše živote se zavrteo poput uragana ili nekog jačeg vetra, makedonski, uslovno rečeno, funk bend – Funk shui. Iako su nakačili ovo funk sebi u ime, ovaj bend je mnogo više od toga. Iz raspojasanih bas i bubanj fankoidinih pasaža, vrlo lako ulete u razne alternativne eksperimente, pa preko buke u nekom “Faith No More” stilu, postaju jako nežni i atmosferični. Udarna pesma na albumu, koja će osvojiti svakoga je “Ne vreme”. Omot albuma, gde se u pustinji, poput oaze, nalazi crveni kiosk poznat još iz vremena Jugoslavije možda naslućuje kako ovaj bend želi da se postavi u vremenu apsolutne pustare koje svakodnevno živimo i osećamo. Oni su verovatno ta pomoć koju se sa tog kioska nudi.
06. Turbo Trans Turisti – Ništa nije strašno
Tamo gde će neko čuti buku, zvuke i rastrzanost ideja, kod TTTurista, ja sam čuo pop muziku i uticaje Bajage i Instruktora. Negde ispod slojeva alternative i produkcije. Poslušajte samo „Glupu planetu“ pa probajte da je ne povežete sa Bajaginim i Žikinim nadpevavanjima ili „Vesele rudare“ pa se ne prisetite prvog albuma i Instruktora Pozitivne Geografije. Ali to je samo vrh ledenog brega koji kad krene da se topi otkriva i pank i postpank uticaje, ili sve te džez i moderne alternativne hip hop ritmove i semplove. Naslovna „Nista nije strašno“ zvuči kao da Deni Braun sreće Šabaku Hačingsa dok ga prati hor Dragana Lakovića. Da toliko je suludo, toliko sumanuto i toliko dobro. U hitu koji smo čuli ranije, „Problem“, prizivaju koliko Yu rokenrol mitologiju toliko i tvrde narodnjake Done Ares, sa citatom u refrenu.
05. Ljubičice – Dok čekamo pad
Dvojac iz Pančeva se dugo nazviao art rokom, ali vremenom su odrasli, porasli, dodali i pijanistkinju, a i promešali toiliko stilova da bi ih bilo greota klasifikovati. Pesme su svežije, zavodljive, i prilagođeniije opuštenim blejama i žurkama, ali opet odsvirane na jednoj visokoj noti. Iako samo osam pesama, prepoznajemo četiri celine podeljene na fanki pop pesme o postapokaliptičnom sukobu sa tehnologijom koja se malo odvezala sa lanca, dva sexy i groovy hita, dve letnje pesme, i dve u kojima ovaj moćni trojac pokazuje koliko su ozbiljni muzićari i koliko sve što rade ima svoju osnovu u muzičkoj teoriji.
Šta kad se lumperaj ispod šatora podignutog u podnožiju Šar planine preseli u Muzej savremene umetnosti, ali tako da granica između ta dva oblika shvatanja umetnosti ne postoji? Štaviše nadovezuju se. To uspeva Lenhart Tapes na svom novom albumu „Dens“. Pesme se nastavljaju na zaostavštinu kako etno, tako i melosa narodne muzike, ali opet ima i dovoljno buke i eksperimenta, preko kojih se razlivaju divni ženski vokali. Ponekad zvuči kao rok orkestar sa Bliskog istoka koji pokušava da uhvati ritam brzog Toma Vejtsa, negde kao težak narodnjak Muharema Serbezovskog sreće Lajbah, a negde je sve to zajedno ali opet i skoro pa pop pesma koju možete da pustite ljudima koji nikad nisu prisustvovali „Letećem vokmen cirkusu Vladimira Lenharta“.
Dođe neko vreme u životu svakog tridesetogodišnjaka kad se zapita “dokle više ovako”. Generacije pre su mnogo ranije stavljane pred granicu, kad bi rešile da banebumbarovski postanu odrastao čovek, muškarac, muž, otac. Ovo pitanje je jedan od glavnih motiva albuma “Poyyy” zagrebačkog kantautora Antuna Alekse, koji peva i svira pod umetničkim imenom Idem. Izlasci kad im vreme nije, raskidi veze ili neminovno odrastanje iako dečačka iskra još uvek gori i stoji postojano u vama u drugim rukama bi stvorile oporije i bolnije pesme za razmišljanje i kontempliranje. Idem nije taj lik i njegove pesme su krajnje optimistične (čak i kad to vešto sakrivaju), prepune humora, duha i šarma uz gitarske indi pop pank melodije i ritmove.
02. Proto tip – S ivice sanjanja
Iako sanjivog imena albuma, Proto tip se u 2023. godini skroz probudio i popeo na sam vrh domaće alternativne scene. Njihov prvi dugosvirajući album je korak po korak, osvajao celu scenu, odnosno svakoga ko je poželeo da se upusti u avanturu besnih, tihih, emotivnih ispovesti, koje su na prvi pogled mračne, ali koje gotovo uvek imaju taj pogled ka svetlu na kraju tunela. Muzika pruža ruku dečaku, naratoru ovih pesama. Nudi mu šetnju na svežem vazduhu i veru u neke bolje dane. Poslušajte samo malo remek-delo „Sve što boli proći će“, njenu postavku, genijalni rasplet i završnicu i sve će vam biti jasno. Album „S ivice sanjanja“ je tridesetak minuta magije i nešto što se ne dešava svaki dan u domaćoj gitarskoj muzici.
Na drugom delu svoje trilogije (Vojko – Dvojko – Trojko) Vojko se izdiže iznad koncepta hip hopa i muzike generalno, jer „Dvojko“ je na neki način „comedy special“, koji ćete slušati sa osmehom od uva do uva, pauziraćete pesme da se ismejete, ali i vraćati ih da skontate sve moguće reference koje se pominju. Pored jezičkih igrarija i kalambura, glavna je tema odrastanje iliti starenje, uvek suprotstavljeno želji da se ostane još koji sat duže u gradu pre povratka u toplo porodično gnezdo. Ta razlomljenost između odlaska na after i buđenja prerano jer se dete usralo u pelene je ono što se njemu očigledno najviše vrzma po glavi, ali gde se i najbolje snalazi.
