Najbolji muzički spotovi koje su radili poznati reditelji

Muzički spotovi su jedna posebna vrsta umetnosti i ponekad su toliko čuveni da prevaziđu samu pesmu, a razlog za to može da bude i činjenica da su ih režirali neki poznati reditelji.

Postoje različiti načini režiranja spotova, a oni daju mogućnost pričanja jedne kratke priče, od nekoliko minuta. Zbog toga su mnogi reditelji i započeli karijeru prvo kroz spotove, pa tek onda kroz filmove, a jedan od njih je Spajk Džonz.

Nedavno smo videli da i iskusni reditelji vole da se oprobaju u pravljenju spotova, kao npr. Stiven Spilberg za pesmu Cannibal Markusa Mamforda, a u nastavku izdvajamo još nekoliko sličnih slučajeva.

Povezani članci

No Sleep konferencija donosi najaktuelnije teme muzičke industrije

Novi singl s Marčelovog albuma „Nojeva varka“ izašao pred njegov veliki beogradski koncert

Weapon of Choice – Fatboy Slim (Spajk Džonz)

Kristofer Voken je ime koje je urezano u pamćenje svih onih koji su pratili pop kulturu na prelazu u 21. vek, prvenstveno zbog filmskih uloga, ali i zbog ovog čuvenog spota. Voken je učio ples i učestvovao je u mjuziklima pre drugih žanrovskih filmova, a potom je Džonz odlučio da ga pozove za ovaj. Pored toga, Džonz je režirao i spotove za pesmu Sabotage benda Beastie Boys, Buddy Holly benda Weezer i Oh So Quiet Bjork.

I Just Don’t Know What To Do With Myself – The White Stripes (Sofija Kopola)

Ovde je vrlo zanimljiva kombinacija svih onih koji su radili na spotu, jer imamo poznat bend (The White Stripes), poznatu rediteljku koja u tom trenutku uči zanat (Sofija Kopola), ali i jednu od tada najpoznatijih i najpopularnijih manekenki – Kejt Mos. Mos igra oko šipke u spotu koji je među zanimljivijim u ovoj deceniji, a Kopolin stil se odlično uklapa.

Under the Bridge – Red Hot Chili Peppers (Gus van Sant)

Ovaj spot odlično prikazuje duh 1990-ih i u njemu se vide mnogi rediteljski postupci karakteristični za ovaj period – zagasite boje, slike članova benda preko pozadinskih kadrova i mnogi drugi efekti. Osvojio je dve nagrade 1992. godine i vrteo se na tv stanicama cele decenije, a predstavlja pravu odu Los Anđelesu.

Vogue – Madona (Dejvid Finčer)

Jedan od najčuvenijih Madoninih spotova delo je Dejvida Finčera i bio je veoma uticajan i inspirativan za mnoge. Inspirisan je kvir zajednicom Njujorka, modnim pistama i snimanjima i pokazuje da treba uživati u podijumu za igru bez obzira na to ko ste i odakle dolazite. U njemu ima puno referenci na stare holivudske zvezde i umetnička dela.

Bad – Majkl Džekson (Martin Skorseze)

Kada su u pitanju priče o uličnim bandama i mladim ljudima koji upadaju u nevolje, ali uče na svojim greškama, Martin Skorseze je veoma dobar izbor za režiju, a to se i vidi u ovom spotu. Uz Džeksonovu muziku, to je postao zanimljiv i prepoznatljiv eksperiment, upotpunjem prisustvom Veslija Snajpsa. Priča prati mladića koji napušta skupu privatnu školu da se vrati u svoj siromašni kraj, u kome se vraća svojoj staroj bandi, ali ipak odlučuje da ne želi da bude takav problematičan mladić.

Losing My Religion – R.E.M. (Tarsem Sing)

Još jedan veoma prepoznatljiv video koji je bio prisutan na mnogim televizijama. Snolika atmosfera priziva prizore iz biblije i dela barokne umetnosti, a dobio je šest MTV nagrada na dodeli 1991. R.E.M. je postao jedan od najtuicajnijh bendova na svetu, a Sing je u narednoj deceniji snimio neke od komercijalno najuspešnijih filmova.

Headlights – Eminem (Spajk Li)

Eminem ima vrlo turbulentan odnos a svojom majkom i često je pevao o njoj, a ova pesma predstavlja neku vrstu njegovog izvinjenja. Da bi ilustrovao to, Spajk Li je video stavio u njenu perspektivu, što donosi vrlo upečatljiv i srceparajući rezultat.

Izvor: Collider

Naslovna fotografija: EPA-EFE/IAN LANGSDON