Ova pesma je bila omiljena u Jugoslaviji na Dan republike i ne ne peva je Zabranjeno pušenje: Bila je čak i “zabranjena”

Danas je Dan Republike
i stari je popio malo
na televiziji Lepa Brena
i stari se sjeća ratnih vremena

Da bi danas bilo bolje
oni su poturali svoja pleća
gazili hladne rijeke
jeli koru s’ drveća

Ovako počinje čuvena pesma Dan republike, Zabranjenog pušenja, ali to nije bila omiljena pesma u SFRJ koja se sušala prazničnog dana.

Dan republike u Jugoslaviji se obeležavao 29. novembra.

Celih šest decenija, 29. novembar, dan kada je u Jajcu 1943. stvorena nova Jugoslavija, bio je najveći državni praznik. Proslavljao se dva neradna dana, a još ako bi se desilo da “pada” u četvrtak… eto mini odmora za sav zaposleni radnički narod širom “velike Juge”, piše Istrijski zabavnik.

Dan Republike je obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a 29. novembar 1943. kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije sastavljene od šest republika i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. Poništene su odluke jugoslovenske vlade u izgnanstvu, a kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju.

Sve ovo je prilično poznato. Zato je ovo priča o jednoj pesmi – pesmi koja je obeležila živote dobrog dela Jugoslovena jer – “Od Vardara pa do Triglava” pevalo se baš tako – Od Vardara pa do Triglava.

“Zabranjena” pesma

Pesma se zapravo zove “Jugoslavijo”, ali je postala daleko poznatija po prvom stihu “Od Vardara pa do Triglava”.

Kompozitor i izvođač pesme Danilo Živković je u saradnji sa tekstopiscem Milutinom Popovićem Zaharom 1974. snimio pesmu u sedamosminskom ritmu i sa prizvukom melodija iz Makedonije koja slavi jedinstvo i istoriju Jugoslavije.

Radni naziv kompozicije Danila Živkovića je bio “Makedonijo”, ali nakon što je Živković video tekst pesme “Jugoslavijo” koju je Zahar nameravao da pošalje na konkurs NIN-a za rodoljubnu pesmu, uočio je da se tekst metrikom uklapa u melodiju njegove kompozicije i umetnici su je spojili.

Pesma je ponuđena “Jugotonu” i snimljena kao ploča, a onda se dogodilo nešto neočekivano – Republička komisija za kulturu SR Hrvatske je ploču 1974. oporezovala!
To je u praksi značilo da svako ko je emituje mora dodatno da plati porez na nju.

Obrazloženje je bilo da se u pesmi potenciraju “zastareli elementi prošlosti naroda Jugoslavije”.
U pesmi se pominje ratar i pastir, a komisija je smatrala da bi trebalo pomenutu radnika u fabrici za mašinom.

I tako je ploča stajala godinama sa oznakom “ne emitovati”.

Novi život stare pesme

Godine 1980. pesma je “rehabilitovana”. Ponovo je snimnjena za Jugoton uz vokalnu pratnju Kulturno umetničkog društva Gradimir i ubrzo se našla u etru radio stanica i na repertoaru mnogih horova, ansambla i interpretatora. Bio je to presedan koji se nikada do tada nije dogodio sa jednom novokomponovanom pesmom.

Publika u zemlji odlično je prihvatila pesmu, a pročula se i van granica Jugoslavije gde su počeli da je obožavaju Jugosloveni “gastarbajteri” na privremenom radu u inostranstvu.

Postojao je čak i predlog da “Od vardara pa do Triglava” postane himna Jugoslavije.

Zanimljivo je ida pogledate spot, koji je snimljen u čast Jugoslavije u kome se nalaze najlepša mesta te nekada velike zemlje.

Evo i teksta čuvene pesme:
Od Vardara pa do Triglava

Od Vardara pa do Triglava

od Đerdapa pa do Jadrana

Kao niska sjajnog Đerdana

Svijetlim suncem obasjana

ponosito sred Balkana

Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Širom sveta put me vodio,

za sudbom sam svojom hodio,

u srcu sam tebe nosio.

Uvek si mi draga bila

domovino moja mila.

Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Volim tvoje reke i gore,

tvoje šume, polja i more,

volim tvoje Ijude ponosne,

i ratara i pastira

uz frulicu kad zasvira,

Jugoslavijo, Jugoslavijo.

Krv se mnoga za te prolila,

borba te je naša rodila,

radnička te ruka stvorila.

Živi sretna u slobodi,

ljubav naša nek te vodi,

Jugoslavijo, Jugoslavijo.