„O, postali ste progresivni, izdali ste ploču o LSD-ju”: Kako su Robert Nemeček i Pop Mašina podvalili PGP-u

Robert Nemeček, rodonačelnik progresivnog roka kod nas, basista grupe Pop Mašina, kao i filmski urednik mnogobrojnih televizija preminuo je u 75. godini života.

Pop Mašina je krajem 1973. objavila svoj prvi album na kom se po prvi put na našim prostorima čula kombonacija tvrđeg rokenrola sa psihodeličnim elementima. Album se zvao Kiselina, a izdavač, PGP nije znao da je titularna kiselina bila odavanje pošte LSD-iju.

O tim vremenima, Nemeček je pričao u intervjuu za Nedeljnik:

“U PGP-u nisu znali šta znači kiselina. Menjali smo omote, a prva verzija Jugoslava Vlahovića sadržala je neke LSD portrete. To je bio prvi album u istoriji srpske rok muzike. Niko nije očekivao da to može da se proda i da to ikoga zanima.

Odštampali su prvi tiraž u 5.000, i to su 30. decembra ubacili u prodavnice na Terazijama i u Nušićevoj. I odmah se prodalo, pa su ubacivali nove količine i 31. decembra se prodao ceo prvi tiraž samo u Beogradu.

Sećam se da sam došao 3. januara u PGP i zatekao ih sluđene s pitanjima „Ko ovo kupuje?“, „Šta je ovo?“. Pa se pojavio Nikola Đorđević iz „Ilustrovane politike“, koji je upravo došao iz Amerike.

On je bio dobronameran i u šali je rekao u PGP-u: „O, postali ste progresivni, izdali ste ploču o LSD-ju.“ Ovi zapanjeni – „Kakav LSD?“, i on im objasni šta znači reč „kiselina“. Jao, oni u panici, ako se provali, svi će da zglajznu.

Niko nikada nije rekao da je ta ploča bunkerisana, ali jednostavno, prestali su da je doštampavaju pa je zato ona doživela astronomsku cenu među kolekcionarima.

Negde pre izlaska „Kiseline“, kad smo već imali dva uspešna singla, kažu nam u Radio Beogradu da su iz Centralnog komiteta tražili da Pop mašinu spoje sa njima jer se priprema veliki internacionalni festival na Kubi gde svaka nesvrstana zemlja šalje jednu grupu i oni su zaključili da bi Pop mašina trebalo da predstavlja Jugoslaviju.

Javim se na neki telefon i kažu mi da treba da dođemo u zgradu Ušća gde je bio CK da popričaju sa nama. Krenemo Zoran Božinović i ja, onako kosa do pola leđa i garderoba kako priliči.

Čim smo se približili ulazu, istrčalo je neko obezbeđenje i počeli su da viču na nas da se gubimo odatle. Mi smo objasnili ko smo i pustili su nas u lift i rekli na koji sprat da idemo. Međutim, Zoran se glupirao i lift se zaglavio.

Pošto je u liftu bio telefon za majstora, ja sam objasnio da se lift zaglavio sam od sebe i oni kažu, sad će da dođe majstor. I stvarno, ubrzo vidimo da se otvaraju vrata iznad nas pošto se lift zaglavio između spratova i neke face se pomaljaju sa izbezumljenim izrazima lica uz krik (doslovce) „Šta vi tražite ovde?“.

Odu oni da provere i lift krene i stigne do sprata gde je trebalo da odemo. Obezbeđenje nas dovede do sekretarice tog lika kod koga idemo, koja je takođe imala znakove panike na licu i koja je odmah ušla kod šefa.

Par minuta kasnije vrata su se otvorila i neki tip se pomolio i odmerio nas od glave do pete bez ijedne reči. Vratio se unutra i onda je izašla sekretarica i rekla da ne ide Pop mašina na Kubu. Kasnije smo čuli da je išla grupa „Kamen na kamen“.

Kada je izašla „Kiselina“ 1974, nismo imali nijedan napis u novinama, nijednom nismo bili na televiziji, a punili smo Halu sportova i ostale hale po Jugoslaviji. A onda u maju 1975. odjedanput naslovna strana „Džuboksa“, pa posteri u časopisima, svuda smo, kao da se pojavila nova grupa. Negde je to otpušeno” ispričao je Nemeček za Nedeljnik.

Robert Nemeček biografija

Nemeček je svirao i u bendovima “Dogovor iz 1804” i “Džentlemeni”, a nakon raspuštanja benda Pop Mašina, sa nekolicinom koelga oformio je Rok Mašinu.

Nakon aktivne muzičke karijere Nemeček radio je i u Dadovu kao urednik rok programa. U Engleskoj je izučavao muzičku produkciju i modernu televiziju , a devedesetih je na TV Politici, a kasnije TV Pinku i RTS-u, menja koncept filmskog i zabavnog programa uvodeći moderne filmove i serije, dostižući maksimum gledanosti.