Struka za City: Čini mi se da smo zaglavljeni u nekakvom vrtlogu besa i straha

Ognjen Kostić Struka se danas smatra klasikom regionalnog hip-hopa i jednim od pilara zlatne ere ovog muzičkog žanra na našim prostorima.

U godini u kojoj se slavimo pedeset godina hip-hopa Mascom je u svoju kolekciju ploča uvrstio Strukin dupli album „Svi psi idu u raj“ na prozirnim vinilima, kao i album „Muzika iz podruma“ koji izlazi na zelenom vinilu.

Ova reizdanja su bile osnovni razlog da sednemo i na kratko porazgovaramo sa Strukom, ali kako to obično biva, otvorile su se mnoge druge teme.

Za početak, kako si i o čemu razmišljaš, sad na početku 2024. godine?

Sumiram utiske, prošla godina je bila puna izazova, naučio sam mnogo. Već pravim planove za ovu, naoružan iskustvima iz prethodne godine.

Dva albuma su reizdata, “Svi psi idu u raj” i “Muzika iz podruma”. Kako ti danas zvuče kad ih zavrtiš, produkcijski, reperski, odnosno koliko si ti zadovoljan sobom?

Zadovoljan sam, vrlo. Ti albumi su očigledno izdržali test vremena. Mislim da je tako zato što nose iskrenu emociju, a to je nešto što ne devalvira.

Kako bi izgledale ove pesme kad bi ih neko remiksovao u 2023, tj kako bi ti voleo da to izgleda?

Sve moje pesme bi i danas zvučale isto. Nikada nisam pratio trendove. Bitno mi je da tekst i muzika budu u koheziji, da muzika prati emociju koju nose reči. To je jedini kriterijum kojim se vodim. Verujem da sam to uspeo da postignem, tako da ništa ne bih menjao.

Izjavio si kako se Beograd malo promenio za svo to vreme od izlaska, pa su teme i dalje aktuelne. Što misliš da je to tako? Šta koči Beograd u promenama?

Beograd se nije promenio zato što se naš mentalitet nije promenio. Sve je isto, samo intenzivnije. Čini mi se da smo zaglavljeni u nekakvom vrtlogu besa i straha, a kako godine prolaze samo smo besniji i uplašeniji.

Nastupao si ispred 50 Centa 2006. godine. U jednoj anketi, pre neki dan se pokazalo da klinci ponovo slusaju 50 Centa u velikim količinama. Šta misliš da privlači klince muzici koja je izlazila kad su oni bili tek rođeni ili nisu bili u planu. Da li misliš da taj stil može da smeni trap po popularnsoti kod nas?

50 cent je objavio nekoliko albuma koji su postali hip hop klasici, a takvi albumi žive večno, kao npr. albumi Beatles-a ili Rolling Stones-a. Trap je formom prilagođen ukusu mlađih generacija, ali suština je ista.

Godinama sam te na putu do svog poslao sretao kako ideš na svoj posao u odelu. Pa kako balansiraš taj život Ognjena Kostića, poslovnog čoveka sa kravatom i Struke sa duksericom i kapuljačom, i koliko su ta dva “lika” isprepletanih života?

I u jednoj i u drugoj branši se trudim da budem maksimalno profesionalan. Moja radna etika se u tom smislu nije promenila. Možda će zvučati čudno, ali advokatura, kao i umetnost, zahteva da budeš maštovit. Mislim da je znanje bez mašte jalovo. S obzirom na to da se bavim autorskim pravom, još uvek sam jednom nogom u muzici, odnosno u umetnosti generalno.

Struka: iz gladi za dokazivanjem uvek može da proistekle nešto izuzetno

Kad bi nas sutra iznenadio tvoj album na striming platforma kako bi on zvučao, koje bi teme bile, zvuk, ko bi gostovao?

Teme bi se definitivno razlikovale od onih kojima sam se do sada bavio. Ne u potpunosti, ali svakako u dobrom delu. Mnogo toga se promenilo u mom životu od poslednjeg albuma. Ja sam se promenio. Postao sam otac dva deteta, imam svoju advokatsku kancelariju. Jednostavno, razmišljam drugačije, neke druge stvari me tangiraju. Voleo bih da sarađujem sa ljudima sa kojima do sada nisam imao priliku da sarađujem, ali nisam razmišljao o tome sa kim tačno.

A šta nas zaista čeka u budućnosti od tebe?

Za sad imam u planu nekoliko singlova. Takođe imam ideju da pesme koje sam objavio u prethodnih nekoliko godina, zajedno sa tim budućim singlovima, okupim na jednom albumu ili mixtape-u.

Ko bi te glumio na filmu i kakav bi žanr bio tvoj biopic (i zašto)?

Uf, nisam nikada razmišljao o tome, ali jesam o pisanju scenarija za film koji bi donekle bio inspirisan mojom životnom pričom. Kada bi se tako nešto desilo, verovatno bih želeo da glavna uloga pripadne nekom mladom glumcu za kog bismo tek čuli. Mislim da iz gladi za dokazivanjem uvek može da proistekle nešto izuzetno.

Koja tri mlada repera koji su se pojavili poslednjih godina su ti najzanimljivji i najbolji?

Imam samo dvojicu. Dante jer je “soulful” tip i TNG jer vrlo drži do forme što dosta cenim.

Za kraj pošto je ova godina 50 godina hip hopa, šta misliš zašto i kako se ovaj žanr ovoliko održao i postao sve već i veći tokom godina?

Mislim da je odgovor na to pitanje jednostavan. To je zato što od svih muzičkih žanrova najbolje komunicira sa mladim ljudima. Hip hop im daje najviše prostora da se izraze.