DA SE P(L)OČASTIMO: The Hahas and The Blablas nas zabavljaju i zasmejavaju, a Lambrini girls nas udaraju pesnicom u glavu

Sjajne albume imaju mladi, brzi i glasni bendovi The Hahas and The Blablas i Lambrini girls.

The Hahas and The Blablas – The Hahas and The Blablas

Više puta sam među ovim redovima iskazivao žaljenje kad ovdašnji bendovi pevaju na engleskom. Objašnjene koje sam dobijao od bendova zašto to rade se mahom kretalo oko te, pretenciozne rečenice – “mi razmišljamo na engleskom jeziku svakodnevno, kako zbog muzike, tako i filmova”. Pa izvini Lorde Bajrone, nisam te prepoznao.

Međutim, iako nisam fan, uvek sam spreman da pohvalim kad neko sa ovih prostora odigra pametno i “lepo nam objasni” zašto se koriste anglosaksonskim fazonima. Takvi su zagrebački The Hahas and the Blablas.

Na svom debitantskom izdanju bend je zasvirao nešto veselijim stilom post panka i new wave muzičkog žanra, ali sa tekstovima koji su sastavljeni na bazi pop kulturnih referenici i šala. Pa tako neki će biti oduševljeni zbog pesama o liku koji je samo plakao kad je Mufasa umro (Only time he cried), ili kad bend stigne do rečeničnih kalambura gde se spajaju Debi Hari i citati iz Hari Potera (Debbie Harry), a tu je i neizbežni i nikad dovoljno voljeni komičar Endi Kaufman (Andy Kaufman is not may dad).

Zbog svih tema, obraćanje na engleskom je pre svega razumljivo, jer se bave stranom pop kulturom, ali je takođe i razgovetno i postavljeno kao jedina opcija. A i ko zna, ovakave pesme ne odskaču mnogo od onoga što rade Britanci sličnog muzičkog usmerenja.

Stariji slušatelji će u njihovim melodičnim rifovima, ritmovima i vokalima koji pozivaju na reakciju, prepoznati čuvene “The B52s”, što svakako može da bude pohvalno za sam bend jer kad ste poslednji put čuli da se čuveni Atinjani, ali iz Džordžije, pominju u javnosti kao nečiji uticaj.

Iako termini poput haha i blabla mogu da vas podsete na ciničnu prolaznost svakodnevice u kojoj se razne stvari tako komentarišu, da bi se popunilo onih 8 sati razonode, The Hahas and The Blablas se svojim prvim albumom kaniduju da budu praćeni i voljeni i više od jedne sezone. Samo ako im date šansu.

Prvo gostovanje u Beogradu imaju uskoro, 10. februara u KC Zhiva. Valjalo bi nepropustiti priliku da se podrži bend koji uz malo gurke i furke čeka lepa budućnost.

Lambrini girls – Who let the dogs out

Pank nije mrtav, to svi znamo, jer se svakih par godina pojavi novi talas izvođača koji reše da dobro utvrđene jednostavne gitarske deonice prevedu na novo vreme i nove neprijatelje protiv kojih se vredi boriti. Lambrini girls su te nove perjanice, koje sa, sad većim i kultnijim, Amyl and the Sniffers jašu na talasu girl riot pankerki koje udaraju pesnicom u zube.

Već od prvih sekundi albuma znate gde ste i što ste tu. Pevačica Fibi Luni i njen vrištavi vokal vas od starta albuma smešta u raspoloženje u kom vam se mešaju duhovite i sarkastične opaske koje iza sebe nose ozbiljane poruke.

O opasnostima džentrifikacije (You re not from around here) do prava LGBT manjine (No homo) preko sukobljavanja sa “neprijateljem” – mladim muškarcima koji sebe predstavljaju kao dobre momke i kojima sve na ovom svetu pripada, pa samim tim i ženska tela (Big dick energy) pa sve do pesme “Filthy Ritch Nepo Babies” koja govori…pa o tome što je u naslovu.

Gitare i ritam pozivaju na pogo i šutku. Bubnjevi su svirani u ritmu udaraca gromova, dok gitare su kao kakve sirene koje alarmiraju ljude zbog svih tih problema koje tište devojke iz benda koje su spremne da u malim, zadimljenim salama zagreju sve veće mase ljudi kojima nakon koncerata ne preostaje ništa drugo nego da izađu na ulicu i podignu revoluciju. Deluje kao da sve suprotstavljene probleme, stereotipe, zablude, sve napade shvataju jako lično i otud su im udarci jači i tvrđi.

Poslednja pesma na albumu “Cuntology 101” ne menja ritam, ali menja stil i stavlja sint u prvi plan i pokazuje nam da bend može da se transformiše i povede u potpuno drugom pravcu u nastavku karijere.

“Who let the dogs out” je slogan jamajčanskog raga pop benda Baha man, koji se često koristi za raznorazne internet ali i životne šale. Lambrini girls otimaju ovu rečenicu poput pomenutih pasa koji su se odvezali sa lanca i grabe u šprintu ka boljem sutra.