Pozorište u decembru

Vreme je možda sve hladnije, ali pozorišta i dalje rade. Iskoristite ovaj mesec da posetite neku od beogradskih scena pre zimske pauze. U sledećim predstavama sa decembarskog repertoara ćete sigurno uživati.

„LIVADA PUNA TAME” MILENE MARKOVIĆ U NARODNOM POZORIŠTU

Praizvedba novog komada jedne od najboljih i najizvođenijih srpskih spisateljica održana je na Maloj sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta i predstavlja prvo izvođenje nekog komada ove autorke na daskama nacionalnog teatra.

Livada puna tame, čiji je naslov stih pesme Na livadi punoj eha Vilijama Blejka, oslanja se na prethodni komad autorke, Pet života pretužnog Milutina, u strukturalnom i, donekle, sadržinskom smislu: u pitanju je fragmentarna priča o konkretnim životnim sudbinama junaka s našeg podneblja smeštena u mitološki (a s njim i bajkoviti, pošto se srpska mitologija mahom oslanja na ovu književnu vrstu) simbolički i značenjski okvir u kome glumci igraju svoje prapretke, pretke, i, na kraju, sebe.

Isti dramaturški modus operandi Pet života… Milena Marković prenosi u značenjsko polje prave, romantične ljubavi u novom komadu. Ta tema joj daje pregršt prostora za sve elemente njenog stvaralaštva, počevši od poetske snage i karaktera svake replike preko dekompozicije romantične, izrazito pozitivističke stvari kao što je ljubav u tragediju, što je svako iskusio bar jednom u životu, pa sve do socijalne i društvene kritike srpskog društva u kome ljubav omeđuju tradicionalne stege. Ovaj usud ljubavi u Srbalja veoma efektno je prikazan kroz istorijski usud na kolektivnom i ličnom nivou, pa tako junaci, u formi mitologizirane bajke, generacijama biju bitku s istim stvarima. I junaci su, baš kao u našim mitovima, svedeni na arhetipove kako bi se gledaocima prikazalo ono kroz šta smo svi prošli. Ili bar naši preci.

Fragmentarnost, razigranost i maštovitost komada, kao i simbole, prati efektna režija Jovane Tomić dok su glumci (njihove reakcije i komentari na tekst ušli su i u predstavu) veoma motivisani u svojoj igri.

Uloge tumače: Nada Šargin, Slobodan Beštić i Anastasija Mandić. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenografkinja Jasmina Holbus a kostimografkinja Selena Orb.

BELI BUBREZI U ATELJEU 212

Beli bubrezi su savremeni dramski tekst hrvatske spisateljice Vedrane Klepice koji na duhovit, satiričan i ironičan način, veštim poetskim jezikom obrađuje temu položaja žena u patrijarhatu. Autorka se bavi distopijskom projekcijom patrijarhalno ustrojenog društva devastiranog „balkanskom tranzicijom”, što je neutralan naziv za surovi domaći kapitalizam.   

Komad se bavi ženama u nekoj, reklo bi se balkanskoj, ruralnoj sredini, u budućnosti. U tom nedefinisanom vremenu i nepreciziranom lokalitetu koji neodoljivo podseća na naš ovdašnji kulturni kontekst, autorka postavlja gotovo arhetipske slike porodičnih, bračnih i kolektivno ženskih prijateljskih odnosa i, na neki način, referiše na dramaturgiju drame apsurda koja je značajna u sagledavanju repertoara pozorišta Atelje 212 u Beogradu.

Uloge tumače Jovana Stojiljković, Katarina Marković, Dragana Đukić, Željko Maksimović i Marija Jelić. Reditelj komada je Isidora Goncić, dramaturg Dimitrije Kokanov, scenograf Milan Miladinović a kostimografkinja Mina Miladinović.

KONJIĆ GRBONJIĆ U BOŠKU BUHI

Pozorišna adaptacija tradicionalne ruske bajke iz pera braće Presnjakov, čuvenih ruskih dramatičara poznatih po komadima Terorizam i Igrajući žrtvu, predstavlja pravu poslasticu za decu u mlađim razredima osnovne škole i predškolskom uzrastu – razigrana, šarena, uzbudljiva i zabavna.

Ova stara bajka poznata svima koji su odrasli u Jugoslaviji ’60-ih i ’70-ih godina prati avanture siromašnog dobroćudnog i naivnog mladića Ivanuške i čarobnog konjića koji mu se ukazao tokom rada na polju. Uz pomoć čarobnog konja Ivanuška će stići do kralja, proći kroz sijaset avantura i doživeti uspehe i nedaće kakvima se nije nadao ni u najluđim snovima.

Jednostavan narativ bajke braća Presnjakov su obogatila socijalnim detaljima o raslojavanju ruskog (a i ostalih slovenskih) društva, kao i jazu i bahatosti bogatih nad siromašnima, ali su ti detalji toliko dobro ukomponovani da samo odrasli mogu to da primete. Deci je, uz maštovitu, razigranu režiju Ive Milošević ritmički prilagođenu bajci, koloritnu scenografiju Gorčina Stojanovića i kostim Borisa Čakširana, predstava uzbudljiva i okupira pažnju u svakom tenutku, što je za pozorište i dečje sadržaje ovog tipa ključno za uspeh i dugo izvođenje.

Uloge tumače: Joakim Tasić, Milica Sužnjević, Vladan Dujović, Katarina Gojković, Jelena Trkulja, Draga Živanović, Ivana Lokner, Aleksandra Simić i Boba Latinović. Dramaturškinja je Milena Depolo a kompozitor Vladimir Pejaković. Predstava se igra 9. decembra na sceni UK „Vuk Karadžić” gde je premešteno dečje pozorište „Boško Buha” dok traje rekonstrukcija zgrade.