Dve reklame i gej brakovi: Kako biste se vi osećali kada bi milioni ljudi odlučivali o vašem venčanju?

Seksualnost ne može da se bira. Na osnovu onoga što do sada znamo, ne može ni da se promeni. Ne predstavlja poremećaj, oboljenje i ne ugrožava ljude. I to je sve što bi trebalo da imamo u vidu prilikom donošenja zakona.

Uprkos tome, usred smo još jednog previranja. Do kraja prolećnog skupštinskog zasedanja, u našoj zemlji bi trebalo da se izglasa zakon o istopolnim partnerstvima. Mnogi vernici su sa puno ljubavi iskoristili taj povod da još jednom demonstriraju mržnju, a izjave pojedinih političara su, kao i obično, poslužile da se isprosi dodatni poen kod potencijalnih glasača. Predrasude, omalovažavanja i pozivi da se o zakonu odlučuje na referendumu ponovo su prisutni.

Pravna pitanja istopolnih partnera, kao što su posećivanje u bolnici ili podela imovine posle raskida, žrtve su zamene teza. Njihovim regulisanjem gej ljudi ne dobijaju nikakvu povlasticu, već postaju poput drugih. Zaprepašćuje broj individua koje se tome protive i sa nacističkom pedantnošću snevaju snove o uređenju tuđih života, i to do najsitnijih detalja. Dodatni problem je što su gej odnosi postali istrajna opsesija onih sa „normalnom“ seksualnošću, propraćena tvrdnjom da LGBT ljudi ugrožavaju verske i tradicionalne vrednosti. Koje konkretno? Prema biblijskim načelima i tradiciji naših baba i deda, sopstvenu ćerku biste mogli da udomite za miraz oličen u broju grla stoke, pa se u današnje vreme opet nikome ne ulazi u štalu pre venčanja.

Tradicija i religija snažnije su u društvu nego što su bile dugo vremena unazad, a opet smo usred moralnog kolapsa. Potreba da se krivac za ugroženost institucije braka traži bilo gde, osim tamo gde bi trebalo, opšta je pojava. Brak ne ugrožavaju novi brakovi. Ugrožavaju ga razvodi. Preljube, venčanja iz interesa, neželjene trudnoće, alkoholizam, narkomanija, nasilje u porodici, patrijarhat, siromaštvo, loša politika i drugi faktori su pod tepihom. Umesto toga, insistira se da će se brak zaštititi ako se homoseksualnost bude držala u četiri zida, dok se u sveopštoj pogubljenosti istovremeno poziva da se LGBT životi pretresaju na najvišem javnom nivou, kakav je referendum.

Ako bi do toga zaista došlo, rezultat bi trenutno pre pokazivao posledice dugogodišnje ostrašćene političke i verske demagogije, nego što bi zaista reflektovao stavove o homoseksualnosti. Uspešna borba protiv jednakosti rezultirala bi pobedom mržnje i želje da se drugima oteža život. Dok se te dve stvari ne ograniče u četiri zida, nećemo moći da govorimo o vrednostima. Ni tradicionalnim, ni bilo kakvim drugim. Zato je važno napomenuti da zakon o istopolnim partnerstvima, na čijem se nacrtu radi, neće omogućiti homoseksualnim i lezbejskim parovima da sklapaju brak. Za tako nešto zaista će biti neophodno da se raspiše referendum, jer Ustav Republike Srbije brak prepoznaje samo kao zajednicu muškarca i žene. Način na koji će neko živeti i biti pravno priznat staviće se, dakle, pre ili kasnije na tender. A rezultat neće pogoditi sve, već samo određene ljude.

Kampanja irske neprofitne organizacije Marriage Equality, čiji je cilj bio da brak učini dostupnim svima, pokazala je 2009. godine svu apsurdnost donošenja takvih odluka na referendumu. U reklami Sinead’s Hand prikazan je lepo obučeni muškarac, koji odlazi od jedne kuće do druge, i kuca na vrata. Kad ih vlasnici otvore, postavlja pitanje da li može da oženi svoju devojku Šinejd. Mukotrpnu prosidbu nastavlja širom zemlje, u nadi da će od svih građana dobiti blagoslov da stupi u brak. Reklama se završava natpisom: „Kako biste se vi osećali kada bi trebalo da pitate četiri miliona ljudi za dozvolu da se venčate?“.

Irska važi za veoma konzervativnu državu, ali je te probleme odavno ostavila iza sebe. Civilna partnerstva među istopolnim zajednicama omogućila je 2010. godine, a pripadnici LGBT populacije od 2015. mogu bez problema i da se venčaju. Na tada raspisanom referendumu, posle kog je promenjen ustav, 62% glasača pružilo je podršku svojim sugrađanima drugačije seksualnosti.

Zeleno irsko ostrvo još uvek se može pronaći na geografskim mapama sveta. Nije ga progutalo more ili ognjena vatra pakla. U međuvremenu je ova zemlja imala i gej premijera, koji je, bez uplitanja predsednika, korektno obavljao posao za koji je plaćen. Šta bi on izgubio da živi u drugačijoj zemlji? Šta svakodnevno, u moru društvenih i zakonskih ograničenja, gube LGBT ljudi u Srbiji?

S pravom ozloglašeni marketing koji, čini se, može imati neku vrednost samo kada se bavi neprofitnim i važnim pitanjima, i kada je veoma udaljen od kapitalističkog lova na potrošače, pružio je odgovor i na to pitanje. Istopolna partnerstva u Australiji zakonski su priznata i izjednačena sa heteroseksualnim 2008, dok su gej brakovi mogući od 2017. godine. Pre toga je reklama It’s time, koju je realizovao pokret Get Up, prikazala detalje jednog „neprirodnog“ gej odnosa, kako to na našim prostorima mnogi vole da podvuku. Dobro je pogledajte i videćete važne deliće slagalice života, koje pružanjem podrške diskriminaciji možda oduzimate nekome ko vam je najbliži.

Naslovna fotografija – mintz.com