Epidemija će proći, glupost ostaje

Glupost stiče ogromnu popularnost. Ako veruju u teorije zavere, pojedinci žive u ubeđenju da su veliki protivnici vlasti, čuvari tradicionalnih vrednosti i borci protiv novog svetskog poretka. Kakva usluga ovima što su se već ustoličili! Glup ih narod obožava, glup napada, uvek će biti na dobitku.

Dok nam je predsednik, prema sopstvenim rečima, slab i razoren pod udarima političkih protivnika, ali opet dovoljno snažan za neprestane šekspirovske monologe, društvo je to koje zaista propada. Nije ga oštetila epidemija korona virusa, već konstantno zaluđivanje naroda. Oboleli smo onog trenutka kad je šarlatanstvo prošlo kroz velika vrata. Kad je protivljenje činjenicama postalo pitanje identiteta i opozicionarstva, a istina obeležje veleizdajnika, drugosrbijanaca i stranih plaćenika.

Normalno stanje je, drugim rečima, okrenuto naopako i živimo njegov antipod. Pamet je davno zaćutala. Nemamo vremena da čitamo, nemamo vremena da učimo, ali za internet imamo vremena napretek. Posle završene srednje škole ovde se knjige obično više ne uzimaju u ruke, a to nažalost važi i za mnoge ljude sa diplomom fakulteta. Privatnog ili državnog, u potpunosti je nevažno. Jutjub je glavno obrazovno sredstvo, izvori su Fejsbuk i Tviter. Masa žudi da je neko oblikuje – u praznu glavu moguće je uliti svašta, samo ne suštinu problema.

Posledično, transparentni dobrotvorni rad Bila Gejtsa razapinje se na profilima desničarskih pokreta o čijem se finasiranju ne zna ništa, ali od politike, očigledno, svi lepo žive. Više od 10 000 ljudi nalazi se u grupi koja veruje da 5G mreža utiče na širenje korona virusa. Antivakcinaši rade punom parom kao i ranije, a problemi Lune Đogani ogledalo su nacije. Navodno mudri ljudi ego hrane širenjem besmislica. Umesto da istakne kako se godinama oglušujemo o razna upozorenja naučnika, istoričar Milan St. Protić izjavio je, na primer, kako smo u najnaprednijim delovima planete oborili Boga. Prema njegovom mišljenju, obmana je to što je vera postala znak primitivizma, a neverništvo odlika emancipovanih. Demantuje ga preko dve hiljade verskih zaluđenika sa profila manastira Jovanje, koji su lajkovali objavu u kojoj piše da crkvena zvona štite od kuge, virusa i drugih infektivnih oboljenja.

Kriva intelektualnog sunovrata zato višestruko premašuje broj obolelih od korona virusa. Sumanutost u izolaciji postaje gotovo opipljiva. Veliki pametnjakovići nisu sposobni ni za dva metra distance u prodavnici, iako to može da donese samo dobro ovoj zemlji. Ljudima je važnije pitanje liturgije od zdravlja, kao da niko drugi ne postoji na ovom svetu. Kuknjava zbog ograničenog kretanja potiče čak i od onih koji žive na selu i imaju prostrana dvorišta. Ponekad imam utisak da je najstrašnija stvar za većinu naših stanovnika ne to što se umire, već što su suočeni sa dokolicom i primorani da ostanu sa svojim mislima. Pojavila se opasnost da će neko razmisliti o sebi, međuljudskim odnosima, ostvarenosti i odgovornosti. Pročitati, daleko bilo, naučnopopularnu literaturu i shvatiti u kakve se sve besmislice veruje.

Šta ako se pamet u ekscesu zaista pojavi? Pa, crno joj se piše. Akademske studije više ne garantuju da će neko naučiti osnovne principe naučnog razmišljanja. Preveliki broj visokoobrazovanih mlatara isključivo podacima koji im idu u prilog i vadi informacije iz konteksta. Na takav način se i Hitler može pretvoriti u sveca. Šta bi ko mogao da kaže protiv brižnog supruga, obožavaoca pasa, ljubitelja slikarstva i rodoljuba, zar ne?

Ekonomija, prava i slobode tek će se stavljati na tas kad epidemija prođe, čega većina, nažalost, nije svesna. Više nego uspešno braniće se poredak koji već dugo vremena ne daje dobre rezultate. Državnici se menjaju, glupost istrajava, budućnost čovečanstva uporno se stavlja na kocku. Odrediće je ili budale, ili ljubitelji znanja koji su naučili da budu posvećeni, objektivni, trezveni i kritički nastrojeni. Aktuelni populizam jasno stavlja do znanja ko je trenutno u prednosti.

No, sami smo krivi. Pažnja danas traje onoliko koliko je potrebno da se pređe prstom preko minijaturnog ekrana. Kad se neman poznata kao SARS-CoV-2 povuče, sve će ponovo biti u redu. Cveće i proleće. Baš kao ranije, moći ćemo glava pognutih nad telefonom da brinemo o stvarima koje su potpuno nebitne ili jurimo okolo kao muve bez glave. Licemerje će ponovo postati redovna društvena pojava, a društveni problemi dosadni, nevidljivi i previše kompleksni da bismo se njima pozabavili. Laž je sve vreme tu, nigde nije ni išla. Glavni kamen spoticanja za sve teoretičare zavere uvek se krio u tome – u nesposobnosti da uvide kako za nekakvim novim svetskim poretkom nema nikakve potrebe. Sadašnji sistem savršeno funkcioniše i snažniji je od svih moćnika iz senke. Dvadeset četiri časa dnevno fabrikuje lažne neprijatelje i stvara atmosferu u kojoj je suviše lako ustremiti se na Bila Gejtsa ili 5G mrežu. Privlačno je, uzbudljivo, bezbedno i čini da nam decenije nepodnošljive lakoće postojanja brzo prođu u robovskom položaju. A onda, adio.

Naslovna fotografija: shoutoutuk.org