Heroji ovog vremena

Zdravstveni radnici

U ovo vreme koronavirusa koji je kao po scenariju nekog apokaliptičnog filma paralisao celu planetu, najveći heroji su bez dileme zdravstveni radnici. Oni rade preko svojih fizičkih granica, a neretko i u uslovima koji su daleko od adekvatnih. Zbog toga im se širom sveta pokazuje divljenje i zahvalnost.

Kao znak podrške, od početka vanrednog stanja, tačno u 20 sati svojim zdravstvenim radnicima aplaudira cela Srbija… Tapšemo svima u tom lancu jer je za njegovu snagu važna svaka karika – svi lekari, ali i tehničari i medicinske sestre među kojima je 15 godina unazad i Dragana Stefanović, zaposlena u respiratornom centru Doma zdravlja Novi Sad.

„U ovim teškim danima nema mesta umoru i nema mesta strahu. Radimo punim kapacitetima po uputstvima Svetske zdravstvene organizacije, epidemiologa i nadležnih. Za sve naše korisnike dostupni smo tokom ovog vanrednog stanja 24 sata dnevno i tu smo za sva pitanja i sve nedoumice. Uz stručnu zdavstvenu pomoć pružamo i psihološku podršku, a obavljamo i poslove koje smo obavljali i pre epidemije. U ovim danima kolegijalnost je posebno izražena. Pomažemo jedni drugima u svakom smislu. Zaista smo ujedinjeni na zajedničkom zadatku. Mnogo nam znači to što nas javnost doživljava kao heroje i što nam svako veče aplaudira nacija sa svojih balkona. Svaki vid podrške je dragocen i uliva snagu i volju da budemo još požrtvovaniji i efikasniji u borbi protiv virusa koji je uzdrmao ceo svet“, kaže Dragana Stefanović. 

Novinari

Među profesijama koje nikada ne staju svakako su i novinari. Oni su i u najtežim momentima na licu mesta. Na visini zadatka i u ovim vanrednim danima je i novinarka N1 Nataša Kovačev. Njoj ovo nije prvi delikatniji izazov, budući da je izveštavala i iz Kijeva 2014. godine kada su pucnjima iz snajpera ubijani građani koji su protestovali protiv režima Viktora Janukoviča, iz Ankare nakon bombaških napada 2015. kao i iz Brisela 2016. posle eksplozija na aerodromu i u metrou. Ipak, kako kaže, globalna pandemija i sve opasnosti i ograničenja koje ona donosi, potpuno su joj novo iskustvo.

„Kao da pokušavaš da pišeš vezanih ruku. Tako otprilike sada izgleda novinarski posao koji zbog brzog širenja neproverenih informacija putem društvenih mreža ima dodatnu važnost. Pravovremeno i tačno informisanje sprečava širenje panike, ali nadležni to, izgleda, vide drugačije. Centralizovanjem informacija namera je bila, pretpostavljam, da se bolje kontrolišu, ali efekat je suprotan. Kada odgovora nema, raste nepoverenje. Nije retkost da na proveru informacije čekamo više dana i da na konkretna pitanja i ne dobijemo odgovor. Sa druge strane, javljaju se npr. naši ljudi zarobljeni širom sveta, a puštanjem takvih priča pomažemo da se reše njihovi problemi i da sistem bolje funkcioniše. Mediji su bitni i zbog servisnih informacija, prenošenja preporuka stručnjaka, pa na kraju i zbog razonode koja je u samoizolaciji neophodna. Dozvola za rad u vremenu ograničenog kretanja deluje kao privilegija, ali čudan je osećaj hodati potpuno praznim ulicama. Bukvalno možeš čuti sopstveni glas kako odzvanja. Iako je to iskustvo za pamćenje, draža mi je uobičajena gužva na ulici”, priča nam Nataša Kovačev.

TV učitelji

Pandemija je privremeno modifikovala neka zanimanja. Budući da su škole zatvorene, redovne predavače zamenili su televizijski. Tako su učenici širom Srbije upoznali Liljanu Lazarević. Ona je inače zaposlena u Osnovnoj školi „Mihailo Petrović Alas“ u Beogradu, autorka je više projekata i dobitnica priznanja Udruženja „Živojin Mišić“ za najboljeg edukatora Srbije.

„Kao aktuelni nosilac tog zvanja osećam veliku odgovornost i to je jedan od razloga što sam prihvatila da budem TV nastavnik. Nije lako, jer se nalazimo u potpuno neprirodnoj situaciji. Pričamo praznoj učionici, a većina predavača inače ima interaktivnu nastavu tokom koje deca pitaju, predlažu, eksperimentišu… Teško je osmisliti čas koji će deci držati pažnju kod kuće, i pri tom voditi računa da on bude dostupan svakom detetu. To iziskuje ozbiljnu pripremu, a tu su i tehničke stvari o kojima moramo da mislimo kao što je npr. da budemo statični da ne bismo ušli u snop projektora. Stajemo pred kamere znajući da nas brojna publika neće štedeti komentarima iz fotelje. Ipak, lično osećam veliko zadovoljstvo jer sam sama vaspitana da je davanje vrlina – bilo da je reč o nečemu materijalnom ili o znanju. Važno je da ne staje obrazovanje, ali i da decu uposlimo sada kada je važno da borave u kući“, kaže Ljiljana Lazarević.

Radnici na dezinfekciji

U skladu sa preporukom, mnoge kompanije smanjuju obim rada, ali ima i onih preduzeća koji su morali da pojačaju tempo. Od kada je u našoj zemlji zabeležen prvi slučaj korona virusa novosadska Ciklonizacija radi u tri smene. Dezinfikuju se svi ulazi stambenih zgrada i javne ustanove, a u vreme zabrane kretanja ekipe sa ULV generatorima rade dezinfekciju na otvorenom. Tomislav Jerkov, operativac pomenutog preduzeća, svakodnevno je na terenu.

„Ne smatramo sebe nekim herojima. Jednostavno, mi smo ljudi koji su obučeni za ovaj posao i trudimo se da, radeći ga profesionalno, zaštitimo zdravlje i živote svih naših sugrađana. Naravno, imamo obvezu i da zaštitimo sebe, zato je zaštitna oprema uvek na mestu. Ovih dana radi se mnogo, često smo umorni, ali ispunjeni. Ovaj posao nosi odgovornost, jer uvek u glavi imaš misao da dobro urađena dezinfekcija nekog prostora može spasiti nečiji život. Nisam čuo nikog od kolega da se žali, jednostavno, ovo je trenutak kada shvatiš da si deo šireg sistema koji treba da obuzda širenje korona virusa i da nas vrati u normalno stanje. To je, da tako kažem, naša misija u ovom trenutku“, kaže Tomislav Jerkov.

Prodavci

Prethodnih dana na udaru su bili i radnici u prodavnicama prehrambenih proizvoda. Imali su više posla nego ranije, budući da su ljudi uprkos uveravanjima da za to nema potrebe, hrlili da naprave zalihe. Praznili su se rafovi, povećan je ne samo broj kupovina već i sama potrošačka korpa. A kasiri su uz brigu kako sve postići, imali i brigu kako sačuvati zdravlje uprkos brojnim kontaktima.

„Sada kada svi želimo isto – da budemo zdravi, jako je važno reći hvala svim zaposlenima u prodavnicama i svima koji obezbeđuju dovoljne količine namirnica za sve. Trudimo se da im obezbedimo što bezbednije uslove za rad, posebno kasirima: maske, zaštitne naočare i rukavice koje ih čekaju na svojim radnim mestima, kao i zaštitne barijere na kasama i sredstva za dezinfekciju ruku. Vodi se računa da potrošači drže rastojanje od dva metra i da je ograničen broj ljudi unutar prodajnog prostora. Na te mere ih podsećaju i obaveštenja na ulazu i samim kasama, nalepnice na podovima koje su raspoređene na svaka dva metra, kao i razglas unutar radnji. Radnicima je rad omogućen sa više slobodnih dana u nedelji, kao i posebno organizovan prevoz od kuće do posla“, pojašnjava Milica Ivanković, stručni saradnik za korporativne komunikacije Univerexport-a.

Volonteri i ljudi od ideje

Srećom, uvek kada je teško, tu su i takozvani obični ljudi velikog srca. Organizovali su se da donose namirnice starijima, šetaju im kućne ljubimce… Brojna preduzeća koja su se primarno bavila drugom delatnošću preorijentisala su se da šiju zaštitne maske bez novčane nadoknade. Tu su i oni koji svojim idejama olakšavaju funkcionisanje života u izolaciji. Tako je, kada su pijace u Novom Sadu zatvorene, Zoran Nikolić pokrenuo Facebook grupu Pijaca Novi Sad koja je povezala prodavce sa kupcima i pomogla da ne propadnu proizvodi.

„Pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude. U tom momentu ništa slično nisam našao, pa sam 22. marta pokrenuo pomenutu grupu na Facebook-u. Nekoliko prijatelja je sugerisalo svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda. Postoje sekcije za određenu kategoriju robe u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt. Trudimo se da sve bude pregledno i pristupačno. Iskreno, nisam očekivao ovoliki odziv- u ovom trenutku grupa broji preko 12 hiljada članova. Ljudi su jako dobro reagovali. Mnogi misle da sam prodavac i često me kontaktiraju u vezi sa nekom robom, a zapravo nemam nikakve veze sa ovom delatnošću. Po struci sam diplomirani filmski i TV montažer i zaposlen sam na Radio-televiziji Vojvodine“, kaže Zoran Nikolić.

Svi kod kuće

Brojni su i heroji ovde nepomenutih zanimanja… Na kraju, ne zaboravimo: na neki način heroji su i svi oni koji su ostali kod kuće, sprečavajući širenje virusa i na taj način štiteći starije i one sa slabijim imunim sistemom.