Kako „trougao života” može da vam spasi život u slučaju zemljotresa, objašnjava profesor Radomir Folić

Razorni zemljotresi pogodili su Tursku i Siriju i pokrenuli pitanja šta raditi i kako se ponašati u slučaju zemljotresa.

Tim povodom, profesor Radomir Folić je u emisiji „Beogradska hronika” pričao o tome koje zgrade su bezbedne, šta je „trougao života” i kako se ponašati u slučaju zemljotresa.

Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa, piše RTS.

Zastrašujuće je na snimcima iz Turske to što se ruše soliteri i stambene zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje. Istovremeno, celi blokovi ostaju neoštećeni.

Radomir Folić objašnjava da te zgrade naoko izgledaju dobro građene, ali da stručnjak odmah uoči da nije građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik.

„Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine”, ukazuje profesor.

Šta nas je naučio zemljotres u Skoplju

Folić kaže da ga često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u „IMS” sistemu od prenapregnutog betona. Međutim, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata.

„Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne”, precizirao je Folić.

Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.

Problem profita je veliki neprijatelj gradnje. Najbitnije je, smatra Folić, kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove.

Koji su najbezbedniji delovi stana

Folić je opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.

„On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani ‘trougao života’, a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu”, objašnjava Folić.

Takođe, upozorava da se nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.

Izvor: RTS