Kako „trougao života“ može da vam spasi život u slučaju zemljotresa, objašnjava profesor Radomir Folić
Razorni zemljotresi pogodili su Tursku i Siriju i pokrenuli pitanja šta raditi i kako se ponašati u slučaju zemljotresa.
Tim povodom, profesor Radomir Folić je u emisiji „Beogradska hronika“ pričao o tome koje zgrade su bezbedne, šta je „trougao života“ i kako se ponašati u slučaju zemljotresa.
Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa, piše RTS.
Povezani članci
Zastrašujuće je na snimcima iz Turske to što se ruše soliteri i stambene zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje. Istovremeno, celi blokovi ostaju neoštećeni.
Radomir Folić objašnjava da te zgrade naoko izgledaju dobro građene, ali da stručnjak odmah uoči da nije građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik.
„Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine“, ukazuje profesor.
Šta nas je naučio zemljotres u Skoplju
Folić kaže da ga često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u „IMS“ sistemu od prenapregnutog betona. Međutim, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata.
„Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne“, precizirao je Folić.
Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.
Problem profita je veliki neprijatelj gradnje. Najbitnije je, smatra Folić, kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove.
Koji su najbezbedniji delovi stana
Folić je opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.
„On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani ‘trougao života’, a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu“, objašnjava Folić.
Takođe, upozorava da se nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.
Izvor: RTS
Povezani članci
Ostali članci
