Rat i posledice: Kultura u vreme ruske invazije

Poput mnogih sukoba, rat u Ukrajini se plaća oduzetim životima, raseljenim licima, uništavanjem imovine i političkim potezima koji odjekuju širom sveta. Poslednjih nekoliko nedelja, koliko traje ruska invazija, bitke se vode i na polju kulture.

Brojne poznate ličnosti osudile su rat, a sankcije upućene Rusiji srušile su mostove u umetnosti koji bi trebalo da spajaju ljude. Više od hiljadu pisaca pružilo je podršku Ukrajini otvorenim pismom, u kom je navedeno da su zgroženi nasiljem ruskih snaga. „Ujedinjeni smo u osudi besmislenog rata, vođenog odbijanjem predsednika Vladimira Putina da prihvati prava ukrajinskog naroda da o svojoj istoriji i budućoj odanosti raspravlja bez mešanja Moskve“, objavljeno je na sajtu organizacije Pen International. Među potpisnicima pisma su Margaret Atvud, Aleksandar Hemon, Mario Vargas Ljosa, Salman Ruždi, Orhan Pamuk, Džonatan Franzen, Elif Šafak i mnogi drugi.

Autorka romana Sluškinjina priča Margaret Atvud učestvovala je i na protestima protiv ruske invazije u Torontu, dok je umetnica Marina Abramović objavila video u znak solidarnosti. Glumac Šon Pen dočekao je početak rata u Ukrajini, u kojoj je radio na dokumentarnom filmu planiranom od prošle godine. Zemlju je napustio tako što je ostavio automobil pokraj puta i pešačio kilometrima do poljske granice.

Dok su slične akcije umetnika očekivane u vreme velikih kriza, pojedine odluke navode na preispitivanje. Na primer, Kardifska filharmonija je uklonila iz svog programa poznatu kompoziciju Uvertira 1812. Petra Iljiča Čajkovskog. „Zabrana Čajkovskog nije način da se dobije rat“, napisao je Martin Ivens, nekadašnji urednik Sandej Tajmsa. „Ova apsurdna odluka – Čajkovskog su njegovi nacionalistički rivali posmatrali kao Zapadnjaka u 19. veku – prati druge kulturne zabrane koje kombinuju modernu kulturu otkazivanja sa staromodnom ratnom histerijom. Jedan italijanski univerzitet je čak pokušao da povuče kurs o velikom ruskom piscu Fjodoru Dostojevskom.“

Ivens ističe da prekid kulturnih odnosa sa Rusijom nije nimalo smešan i razlikuje uopšteni bojkot ruske kulture od bojkota Putinovih saradnika. „Sankcije imaju ulogu u degradiranju sposobnosti Rusije da preti drugima. Međutim, sveobuhvatni kulturni bojkot će povrediti one kojima bi trebalo da pomognemo – hrabrim umetnicima koji se suprotstavljaju Kremlju.“ Kardifska filharmonija, međutim, ističe da nije donela odluku zasnovanu na rusofobiji. Uvertiru 1812, koja slavi pobedu Rusije nad Napoleonovom vojskom, smatrala je neprikladnom zbog vojnog prizvuka, a u toku sezone će nastaviti da izvodi dela drugih ruskih kompozitora.

Slična previranja potvrđuju izjavu britanske ministarke Nadin Doris da je kultura „treći front ukrajinskog rata“. Brojne kompanije povukle su se sa ruskog tržišta, a među njima su i veliki holivudski filmski studiji poput Diznija, čiji se filmovi više neće prikazivati u ruskim bioskopima. Striming servisi poput Nefliksa imali su dodatnih problema. Zahvaljujući novim ruskim regulativama, koje su stupile na snagu od marta, svaka platforma sa više od 100.000 dnevnih korisnika u Rusiji dužna je da emituje sadržaj sa 20 državnih kanala.

Među njima su televizije koje se smatraju propagandnim, poput Prvog kanala, u kom je zaposlena grupa Putinovih političkih saveznika, i kanala Ruske pravoslavne crkve. Netfliks nije bio spreman da se povinuje i povukao se iz države, što je zaustavilo produkciju četiri serije na ruskom jeziku, uključujući novu, modernu ekranizaciju Ane Karenjine.

Koliko će dugo rat trajati i koliko će velike biti njegove posledice gotovo je nemoguće zaključiti u ovom trenutku. Sigurno je da sukob u Ukrajini svet čini siromašnijim i tužnijim nego što je bio ranije. Uprkos tome, Juval Noa Harari, poznati istoričar i autor knjige Sapijens – kratka istorija čovečanstva, smatra da su pojedini aspekti kulture, poput pripovedanja, snažniji od nasilja. Prema njegovom mišljenju, Putin bi zbog njih mogao da izgubi rat čak i ako dobije sve bitke.

„Nacije su u osnovi izgrađene na pričama“, napisao je Harari za Gardijan. „Sa svakim novim danom dodaje se sve više priča koje će Ukrajinci pričati ne samo u mračnim danima koji su pred nama, već decenijama i generacijama koje dolaze. Predsednik koji je odbio da pobegne iz prestonice, poručujući Sjedinjenim Državama da mu je potrebna municija, a ne prevoz; vojnici sa Zmijskog ostrva koji su ruskom ratnom brodu rekli ‘je*ite se’; civili koji su pokušali da zaustave ruske tenkove sedeći na putu. Od toga su izgrađene nacije. Dugoročno, ove priče vrede više od tenkova“.

Izvori: pen-international.org, bloomberg.com, politico.eu, theguardian.com, hollywoodreporter.com, cnn.com

Naslovna fotografija – Elena Kamphuis, Unsplash