Umetnost u doba korone: Tuzlanska umetnica neobičnim muralom privukla pažnju sugrađana

Ulični umetnici širom sveta u proteklim danima odlučili su iskoristiti prazne ulice kako bi stvorili prigodne grafite. Neki od njih poslali su poruku o važnosti izolacije, drugi su crtali zdravstvene radnike kao junake, a treći su slali političke poruke. Amela Dubravić, umetnica iz Tuzle, inspiraciju za motiv nije želela tražiti u nedaćama koje su pogodile celi svet, već se odlučila oslikati svoju trenutnu inspiraciju.

Ova tuzlanska umetnica ljubav prema bojama i platnu neguje još od ranog detinjstva, ozbiljnije se slikarstvom bavi zadnjih desetak godina, a od pre pet godina preuzela je rizik, te se isključivo posvetila tom pozivu. Amela svakodnevno vreme provodi u svom ateljeu koji se nalazi prekoputa Međunarodne galerije portreta u Tuzli, a član je ULUBIH (Udruženja likovnih umjetnika BIH) na čijim izložbama redovno učestvuje.

Kroz slikarstvo se izražava koristeći razne tehnike od ulja na platnu, akrila, akvarela, tuša, kolaža do suvog pastela. Međutim, kako i sama navodi, veliki izazov i zadovoljstvo joj je izrada murala. Da su joj murali poseban izazov tuzlanska umetnica pokazala je i u prethodnih desetak dana kada je počela oslikavati zid ateljea neobičnim motivom. Derviš i smrt, Prokleta avlija, Lovac na zmajeve, Knjiga mojih života samo su neki od naslova koji su na Amelinoj polici dobili novu umetničku dimenziju.

„Ovo vreme pandemije me je na neki način pokrenulo da uradim mural. Ideju za motiv police sa knjigama sam preuzela od dvojice umetnika iz Holandije. Uglavnom, imala sam milion ideja, možda i naoko lepših, ali, jednostavno, mora se desiti taj klik u datom trenutku kad osetim da je to to i da ću imati dovoljno energije da izvedem ideju do kraja”, za Tuzlanski.ba istakla je Amela Dubravić, te objasnila na koji način su određeni naslovi pronašli svoje mesto na ovoj nesvakidašnjoj polici.

„Ovaj mural je neka vrsta moje lične karte. Birala sam naslove meni omiljenih knjiga i pisaca, a na jednoj polici sam oslikala svoj alat za rad odnosno kistove, boje i paletu. Trebalo mi je desetak dana da sve završim. Obično uradim mural za jedan ili dva dana, ali ovaj put puno detalja mi je oduzelo dosta vremena, a i kiša koja je padala.”

Tokom crtanja murala, reakcije prolaznika su bile izuzetno pozitivne, a ima i onih koji su fotografisali i tokom same izrade: „Neki zastanu i pohvale, neki se samo nasmeše, što mi je isto kao i pohvala i lepa reč, neki zamole da fotografišu. Uglavnom, celo vreme kružila je izuzetno pozitivna energija. Ovim muralom sam već ostvarila svoj cilj“.

„Osim što sam ulepšala zid, izmamila sam osmehe i oduševljenje barem stotinak prolaznika. To znači da su ljudi prepoznali, osetili moju pozitivnu energiju i trud, zbog čega sam presrećna”, za Tuzlanski.ba kaže Dubravić.

Preuzeto sa: Tuzlanski.ba