Britanci se zanimaju za jugonostalgiju: „Živeli su u velikoj i cenjenoj zemlji, danas su u nekoliko manje važnih”

Britanski portal „The Guardian” se zaintersovao, za neke kontroverznu, pojavu oko koje se okuplja veliki broj ljudi na ovim prostorima, koji su nekada davno živeli u istoj državi – jugonostalgije.

Čak 81 odsto stanovnika Srbije smatra da je raspad Jugoslavije bio loš po njihovu zemlju, 77 procenata stanovnika Bosne i Hercegovine deli njihovo mišljenje. Čak i u Sloveniji, koja se među zemljama bivše Jugoslavije prva pridružila Evropskoj uniji, zbog čega je smatramo ‘najuspešnijom‘, 45% ljudi misli da im je raspad bivše države naškodio, barem tako piše The Guardian o jugonostalgiji, u tekstu objavljenom pod naslovom „Svi su jedni druge voleli. Porast jugonostalgije”.

Larisa Kurtović, antropološkinja iz Sarajeva, izjavila je za Britance da ipak sve podatke treba uzimati sa rezervom:

„Nostalgija podrazumeva melanholiju. Kao takva, ona naravno postoji. Deo mlađih ljudi na to razdoblje gleda kritički, pa tako procenjuje pozitivne i negativne strane. Mnogi odobravaju socijalističko razdoblje jer ga vezuju za ekonomski razvoj i bolji životni standard”, smatra Kurtović koja tvrdi da „neispunjena obećanja” Jugoslavije blede kad ih uporedimo sa nacionalizmom i nasiljem koji su usledili.

„Zemlje bivše Jugoslavije ekonomski su nazadovale, a BIH i Srbiju opterećuju politička prepiranja, piše The Guardian. Antropološkinja još i smatra da do jugonostalgije dolazi jer su građani nekad živeli u „relativno velikoj i cenjenoj zemlji, dok danas žive u manjoj i manje važnoj”.

Autorka članka, Džesika Bejtman, posetila je Titov grob, iliti Kuću cveća, na njegov rođendan, pa je među sagovornicima naišla i na Makedonca Georgija Peraloca, rođenog 1989. koji trenutno živi u Bangkoku.

„Kada god se bavim birokratijom, na primer, kad otvaram bankovni račun, niko u sistemu ne može da pronađe Severnu Makedoniju, ali Jugoslaviju mogu” rekao joj je i zaključio: „Ako mene pitate, bilo bi nam korisno da smo deo federacije, čak i da nije reč o Jugoslaviji, jer smo suviše mali i nebitni sami za sebe”.

U Beču postoji hor „29. novembra”, sastavljen isključivo od ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije. Članovi hora, nose crveno-plave jakne sa petokrakom, inspirisane jugoslovenskom zastavom, ali pesme povezane sa Komunističkom partijom kao i one koje slave Tita izbegavaju.

„Svesno smo doneli tu odluku jer smatramo da je glorifikacija, koja uistinu postoji, problematična”, rekla je dirigentkinja i voditeljka hora Jana Dolecki, Hrvatica koja od 2013. godine živi u Beču, te dodala: „Držimo se dalje od istorijskog revizionizma”.

Na Titovom grobu, autorka teksta je srela i Petra Korčnaka. Petar je odrastao u Čehoslovačkoj i za njega, „Jugoslavija u detinjstvu je delovala poput raja”. Mnogi disidenti iz Češke i Rumunije, od režima svojih zemalja, bežali su u Jugoslaviju, kaže Korčnak koji je 2020. godine pokrenuo podkast „Sećanje na Jugoslaviju‘.

Emotivne reakcije slušalaca u potpunosti su ga zatekle. „Najbolji komentar koji sam čuo je da je podkast poput javne službe. Mnogi ljudi kažu da su dugo osećali sram od same pomisli na reč „Jugoslavija”, dok su neki rekli da im je on poput terapije”.

Naslovna fotografija: EPA EFE / ANDREJ CUKIC