Ovako je izgledao Bulevar kralja Aleksandra pre 60 godina: Da li znate za priču koja krije nastanak čuvene pijace
Ako ste ikada prošli Bulevarom kralja Aleksandra i zastali kod vreve Cvetkove pijace, verovatno niste razmišljali o tome da upravo tu leži priča o jednom od najvažnijih beogradskih preduzetnika s početka 20. veka.
Iako se zvanično zove Zvezdarska pijaca, Beograđani je već generacijama zovu — jednostavno — Cvetkova. A sve to zbog čoveka koji je svojim imenom obeležio čitav kraj: Cvetka Jovanovića.
Cvetko je rođen 1862. u selu Labuništu kod Struge, a u Beograd je stigao kao siromašan mladić sa veoma skromnim početkom — prodavao je semenke, pa onda otvorio malu piljarnicu, piše nova.rs.
Ali njegov preduzetnički instinkt lako je probio granice tezge. Kupio je veliki plac na tada dalekom Vračarskom polju, i 1902. tu podigao kuću i otvorio kafanu koja će ubrzo postati legendarna „Cvetkova mehana“.
Oko Cvetkove mehane razvijao se život: tu su se okupljali putnici, seljaci koji donose robu, trgovci koji je preprodaju, gradski svet u prolazu. Ljudi su govorili da idu „kod Cvetka“, a naziv se toliko odomaćio da je tokom decenija postao ime za čitav kraj — čak i onda kada su zvanične table pokušale da ga promene.
Pijaca kakvu danas poznajemo nastajala je između dva svetska rata, u trenutku kada se Beograd širio prema istoku. Posle Drugog svetskog rata dobija formalno ime Zvezdarska pijaca, ali Beograđani ostaju verni starom nazivu, ne samo iz nostalgije, već i zato što je Cvetko Jovanović bio mnogo više od vlasnika jedne kafane.
Bio je dobrotvor, finansirao rad škola, crkava, pomagao humanitarne inicijative — i zbog toga je nosilac Ordena Svetog Save.
Cvetko je preminuo 1938, a njegovo ime je kasnije, posle nacionalizacije, gotovo izbrisano iz zvaničnih registara. Ali ne i iz naroda.
Naziv Cvetkova pijaca preživeo je sve promene imena, vlasti i urbanih planova.
Danas, na jednom od najprometnijih ćoškova Zvezdare, stoji pijaca koja je živ dokaz koliko jedan čovek može da oblikuje identitet čitavog kraja. A Cvetkovo ime ostaje tu kao mali, uporan podsetnik na vreme kada se Beograd širio zahvaljujući ljudima snažnog karaktera, velikog rada i još većeg srca.
Prelep i zanimljiv tekst!