City letnja preporuka #37: Naučno-popularna Instagram stranica „Neuron en Vogue“

Naučno-popularna Instagram stranica @neuronenvogue, želi da se uvek pitate Zašto i Kako? Ili da vas bar na to inspiriše. Naučna komunikološkinja Nataša Kilibarda će vam na prijemčiv način dati informacije i znanje koje niste znali da želite da znate. Sa neuronom tražimo naučno u svakodnevnom uz fascinaciju logikom u „komplikovanom”. Zaljubićete se u svoj mozak, telo, prirodu i kosmos, a usput – razbićemo neke mitove i lažne vesti.

Kako funkcioniše naš interni termostat?

Znoj je nesumnjivi znak: vruće (nam) je. Naš organizam reaguje na spoljne i unutrašnje toplotne faktore, pokušavajući da balansira telesnu temperaturu. Jeste li se zapitali nekad – kako?

Ovo balansiranje je zadatak hipotalamusa, sitnog, bademastog dela međumozga, koji je zapravo komandni centar za veliki broj metaboličkih funkcija. Uz lučenje neurohormona, hipotalamus je važan i za normalan ritam spavanja, rasta, osećaja gladi, žeđi, umora i telesne temperature.

Hipotalamus tako ima ulogu našeg naprednog termostata. On ne samo da reaguje na toplotne stimuluse kako bi se temperatura spustila ili povećala na prosečnih 36,6 – već precizno koordinira sistemsko balansiranje temperature. Nije lak zadatak, pa hipotalamus u posao uključuje kožu, znojne žlezde i krvne sudove.

Kada se znojne žlezde aktiviraju toplotom, voda se iz dermisa, srednjeg sloja kože, zajedno sa solima podiže na površinu kože stvarajući znoj. Proces nam je u ovoj fazi jasan – isparavanjem znoja, koža se hladi. Temperatura je u balansu. Uporedo, krvni sudovi reaguju na povećane koncentracije mikroba i parazita (poput bakterija, gljivica ili virusa) jednako koliko i na unutrašnje hormonske i hemijske promene. Krvni sudovi se tako skupljaju ili šire, pomerajući toplu krv bliže ili dalje površini kože – u zavisnosti od toga da li je potrebno povećati ili smanjiti telesnu temperaturu.

A gde je leto, tu su i komarci

Znamo koga da krivimo za nesanicu ili svrab crvenih „ujeda”. Komarce, te sitne krvožedne vampire. Tačnije, vampirke. Jer jedino ženke komaraca traže krv. Zašto? Jer će uskoro postati majke. Naša i krv životinja sadrže lipide i proteine neophodne za buduće rojeve komaraca. Sa druge strane, mužjaci tokom svog desetodnevnog života, na meniju imaju samo dezert: nektare i šećere. Svaki komarac pri svom „napadu” koristi dve male sisaljke, jednu kojim uzima krv (često tokom svog lova, ženka uzme tri puta više krvi od sopstvene težine), dok sa drugom ispušta anestetik putem svoje pljuvačke. Mnogi od nas ispoljavaju blagu alargenu reakciju na nju, pa otud i crvenilo i češanje. Brojna istraživanja pokazaju da ženke komarca posebno vole jednu krvnu grupu – O negativnu, ukoliko ste obučeni u jake boje ili dišete pojačano. Urođeni radar komarca skrenuće pažnju na više ugljen-dioksida koji ispuštate, vašu toplotu i znoj. Trudnice su tako dosta privlačne za ujede – u proseku, trudna žena ima za 0,4 stepena višu telesnu temperaturu i brže se zamaraju, odnosno izbacuju više CO2.

Skakavci, prirodni termometar i matematika

A kad smo kod insekata, da li ste znali da skakavci mogu da posluže kao veoma precizan termometar? Stiže jedan letnji eksperiment: Treba vam samo jedna topla letnja noć (čekirano), zvuk skakavaca, telefon ili notes.

U ovom slučaju, prisluškivaćemo zapravo serenade skakavaca svojim ženkama, ili konkurentsko komešanje između dva mužjaka. Skakavci su ektotermička bića, što znači da njihova temperatura zavisi od spoljne. Kako se temperatura povećava, i njihove nožice postaju violine.

Kako nam skakavac postaje meteorolog? Koncentrišemo se na jednog skakavca i pratimo njegove „cvrkute” u narednih 14 sekundi. Broj svakog zapisujemo i dodajemo mu 40. Tako ćemo dobiti temperaturu u Farenhajtima. Za Celzijuse, koristite Google converter kao svako normalno biće sa internetom, ili uz pomoć jednostavne formule:

Broj cvrkuta u 25 sekundi, delimo sa 3 i dobijenom broju dodajemo 4. Moj večerašnji skakavac je bio dosta precizan, pa je formula izgledala ovako:

68 cvrkuta / 3 + 4 = 26,6 stepena

Dodatna nauka:

• Tokom leta, pojedini materijali menjaju gustinu svoje hemijske strukture, poput metala. Tako da se beogradski mostovi mogu produžiti ili proširiti za desetak centimetara u proseku.
• U dobrom delu letnjih meseci, oštro oko i čisto nebo daće nam mogućnost posmatranja kratke predstave komete Neowise. Kako je završila svoj put oko Sunca, nalazi se na 111 miliona kilometara od Zemlje. Ne plašite se, kometa nam još uvek ne preti, štaviše videćemo je sledeći put tek za 6,800 godina. Usput se ispostavlja da nam je virus veća pretnja nego ledeni kosmički putnici.
• Jul i avgust, meseci nazvani po Juliju Cezaru, donose sa sobom i letnje pljuskove i grmljavine. Gromovi su neuporedivo češći tokom ovih letnjih meseci kako su dani duži, topliji i sparniji, formirajući nestabilan vazduh u gornjim slojevima atmosfere. Toplota i vlaga idealni su uslovi za grmljavinu. Kako biste procenili koliko je mesto udara groma blizu vas, najbolje je da brojite sekunde između pojave munje i zvuka groma. Svaka sekunda označava 300 metara udaljenosti od vas.
• Mažite kreme sa zaštitnim faktorom od sunčevog zračenja. Svaki put kad „pocrnimo” znači da se naše telo žestoko borilo sa UVA i UVB zračenjem. Sunce je važno, kako je vitamin D jedan od najvažnijih hormona i balansera imunog sistema, ali koža se seća svakog puta kad smo zaspali na plaži.