Stanovnici ovog grada na Jadranu traže da se uvede “čedna zona” i ceo region se posvađao oko ove teme

Leto na Jadranu, u primorskim gradovima nije samo sezona sunčanja, već i sezona večitih rasprava. A jedna od njih, kao po pravilu, vraća se svake godine poput bumeranga – kupaći kostimi van plaže: da ili ne?

Ovog jula, Split je ponovo postao epicentar modne i društvene dileme. Naime, u Ulici Domovinskog rata, mestu koje vodi daleko od šljunka, mora i ležaljki, osvanula je fotografija koja je izazvala buru emocija – od smeha, preko odobravanja, do kulturno-umorne zlovolje.

“Čedna zona” na Jadranu:

Na stubu pored klasične oznake „zabranjeno za pse“, neko je postavio sopstveni znak, brižljivo osmišljen i kulturno izveden. Na njemu – siluete muškarca i žene u kupaćim kostimima, pažljivo precrtane. Ispod – diskretan, ali elokventan natpis: „Čedna zona“.

Bez mnogo vike, a opet glasna poruka. Možda više za domaće nego za turiste. Možda više za savest nego za zakon.

Jer pitanje koje lebdi nad svakim letnjim primorskim gradom zapravo nije novo: gde se završava plaža, a gde počinje grad? I da li bi centar starog grada, uz sve svoje kamene kaldrme i hlad, smeo da bude modna pista za mokre slip gaće i bikini-topove?

Mnogi brane turiste – “vrućina je”, “lako ćemo”, “to je samo telo”. Drugi su osetljiviji, pogotovo kada se pogodi sezona svadbi, sahrana i svakodnevnog lokalnog života koji ne podrazumeva hodanje u peškiru. A istina? Ona je, kao i obično – negde na sredini između japanki i gradske uprave.

Na mrežama je znak ubrzo postao viralan. Slika je okačena na Tviter uz komentar: “Sve što ne valja u Hrvatskoj – na jednoj fotografiji.” I premda je izjava možda namerno preoštra, znak je zapravo sve – samo ne agresivan. To je ono pasivno-agresivno podsećanje da sloboda oblačenja ne znači automatski kraj svih konteksta.