Mapa Evrope koja se širi društvenim mrežama, nije se dopala ljudima u Hrvatskoj: 7 regija i jedna dilema

Na Fejsbuk stranici WorldGeo osvanula je mapa Evrope podeljene na sedam regija – i, očekivano, internet je eksplodirao. Razlog? Hrvatska je svrstana u Jugoistočnu Evropu, što je mnoge podsetilo na termin koji deo regiona uporno pokušava da izbegne – Balkan.

„Sedam regija“ i jedna večita dilema

Mapa prikazuje severnu, centralnu, zapadnu, istočnu, južnu, jugozapadnu i jugoistočnu Evropu, uz podatke o broju stanovnika i površini svake regije. U grupi Jugoistočna Evropa našle su se Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bugarska i Rumunija, prenosi Index.hr.

Drugim rečima – ono što mnogi kolokvijalno nazivaju Balkan.

S druge strane, Slovenija i Mađarska svrstane su u Srednju Evropu, što je dodatno podgrejalo raspravu.

„Hrvatska nije Balkan“

Komentari su se nizali brzinom svetlosti. Neki su tvrdili da bez Grčke nema ni Jugoistočne Evrope, drugi su insistirali da Hrvatska pripada Srednjoj Evropi, dok su pojedini korisnici iz Mađarske čak poručili da ni oni sebe ne doživljavaju kao deo tog „centralnog“ identiteta.

Rasprava je, očekivano, vrlo brzo prerasla u klasično regionalno nadmudrivanje – geografija, istorija, politika i identitet pomešali su se u komentarima.

Ali šta zapravo znači – Balkan?

Šta je uopšte Balkan?

Balkan je naziv za veliku geografsku i istorijsko-kulturnu regiju u jugoistočnom delu Evrope.

U najjednostavnijem smislu, kada neko kaže „Balkan“, obično misli na prostor između Jadranskog, Egejskog i Crnog mora – područje koje povezuju slična istorijska iskustva, od vladavine Osmansko Carstvo, preko uticaja Austro-Ugarska, pa sve do perioda Jugoslavija u 20. veku.

Problem je u tome što ne postoji jedinstvena, zvanična granica Balkana koju svi prihvataju. Zato se spiskovi zemalja razlikuju u zavisnosti od toga da li govorimo o:

geografskom Balkanskom poluostrvu (strogo geografski kriterijumi),

političko-istorijskom Balkanu (češći pojam u medijima),

ili širem i neutralnijem terminu „Jugoistočna Evropa“, koji se često koristi u institucijama.

U svakodnevnom govoru Balkan se najčešće vezuje za zemlje poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, pa ponekad i Slovenije.

Geografija ili identitet?

I dok mapa sa Fejsbuka možda jeste samo grafički prikaz, reakcije pokazuju da pitanje pripadnosti regionu nije samo geografsko – već i identitetsko.

Za neke je Balkan kulturna bliskost, temperament i zajednička istorija. Za druge je to etiketa koje bi se radije odrekli.

Jedna stvar je sigurna: podela Evrope na mapi možda deluje jednostavno, ali u realnosti granice identiteta daleko su komplikovanije nego što izgleda na prvi pogled.