Novi internet trend se širi Srbijom, a klinci ne shvataju koliko može biti opasan po njih

Nije neobično da se putem TikToka i Instagrama proširi internet trend koji uopšte nije prijatan, a može da bude itekako opasan.

Jedan takav je sve popularniji kod nas. Zvuči i izgleda potpuno naivno, dok ne prestane to da bude. Da li ste čuli za spoting?

Sigurno ste makar jednom skrolujući Instagram ili Fejsbuk, ugledali video snimak skupog automobila ili luksuzno odevene žene u čijem je opisu naznačeno da su uočeni, recimo, tad i tad na Vračaru. Jednostavnije rečeno, “spoting” je trend u kojem neka osoba objavljuje fotografije ili video snimak nekoga ili nečega na internetu, tražeći ili deleći više informacija o tome. Deluje bezazleno ali posledice mogu biti značajne, posebno kada se koriste u malicioznom kontekstu, piše nin.rs.

Dovoljno je samo napraviti fotografiju ili snimak, i to objaviti na internetu uz propratna pitanja ko je, gde je ili šta je to. Situacija može brzo da poprimi i opasan kontekst jer deca ponekad otkrivaju u koju školu osoba ide, ili čak u kojoj zgradi neka devojčica živi.

Postoji više oblika “spotovanja”:

– Traženje osobe (Ko je devojka sa slike, slikana u Kneza Miloša danas u podne)

– Ismevanje osobe (Vidi na šta liči ova sa prirodnog smera, zna neko kako se zove?)

– “Spotovanje” skupih kola, odeće (Kabriolet, spotovan danas na Dorćolu. Grmi. Ko ga vozi?)

„Nađite mi tipa bez majice, plav sa zlatnom kragnom oko vrata, bio sa drugom u beloj majici u regularu za MW (Mjuzik Vik festival) skroz levo“, glasi samo jedan od par stotina objava na jednom od popularnih stranica na Instagramu gde se objavljuju fotografije i snimci većinski maloletnih osoba. I tako, ta osoba koja je poslala ovu poruku će, u roku od svega sat vremena, na tacni dobiti maltene sve o dečku koji je otišao na beogradski muzički festival, zato što će ispod te poruke drugi ljudi (drugi maloletnici), ostaviti detaljne i vrlo javne informacije o svemu što znaju.

Mislim da je svima jasno da ovave stvari na prvom mestu krše svaki princip anonimnosti. Pored privatnosti, odavanjem ovakvih informacija, čak i ako hvalite neku osobu, ugrožavate njihovu bezbednost.

Psiholog je za NIN reagovao da ovakav trend može imati značajne psihološke posledice po pojedinca, kako na one koji objavljuju tuđe fotografije, tako i na one čije fotografije su objavljene. Nečiji osećaj privatnosti i sigurnosti, dodaje, biće ugrožen, a takođe takve fotografije mogu uticati na nečije samopouzdanje.

„Isto tako, spoting trend može izneti neke posledice po društvenu dinamiku – recimo, može doprineti normalizaciji konstantnog nadzora i smanjenog očekivanja privatnosti na javnim mestima, ali i može prouzrokovati različite slučajeve sajber nasilja“, rekao je stručnjak.

Spoting je suštinski vezan za klince koji ne znajući kakve to posledice može imati, objavljuju neprikladan sadržaj na internetu. U tom pogledu, psiholog kaže da odgovarajući uzrast za otvaranje naloga na društvenim mrežama (što je u većini slučajeva oko 13 godina) nije adekvatna odrednica za taj korak, već je to pitanje zrelosti samog deteta. Isto tako, dodaje da je „veoma je važna uloga roditelja koji treba da procene kada bi to idealno vreme bilo“.

„Važno je da roditelji prate i nagledaju ono što im dete radi na društvenim mrežama, kako bi se lakše predupredile određene psihološke posledice koje posledice društvenih mreža mogu doneti, i kako bi im se to moglo objasniti. Čak i odrasli ljudi, kojima je stalno na internetu plasiran sadržaj u vidu skupih automobila, luksuznih kuća i destinacija, mogu u jednom trenutku osetiti pritisak i posledice koje dovode do nesigurnosti i niže vrednosti, a kamoli deca“, kazao je on.