Preselila se u “najsigurniju zemlju na svetu“, ali nakon 7 meseci je pobegla

Hana Hamar, 27-godišnja veterinarska tehničarka i YouTuberka, podelila je svoje iskustvo života na Islandu – zemlji koja se često naziva „najsigurnijom na svetu“.

Nakon što je napustila Australiju zbog prekida i otkaza, odlučila je da istraži majčine korene i preselila se na Island.

Međutim, posle samo sedam meseci, vratila se kući zbog neočekivanih izazova svakodnevnog života.

Tragom porodičnih korena

Hana je na svom YouTube kanalu ispričala da je osećala „poriv“ da se preseli i istraži majčine korene.

„Moja mama je s Islanda, a u Australiju se preselila tek u tridesetima“, kaže Hana.

„Moja mama poznaje otprilike polovinu Islanda. Ako išta znate o toj zemlji, onda znate da je to mali prostor s oko 300.000 stanovnika. Stvarno je malo. Na ulici sam susretala Islanđane koji poznaju moju mamu.“ Zahvaljujući porodičnim vezama, posao je osigurala još pre dolaska.

„Vreme na Islandu ne prašta“

Iako je opisala Island kao „neverovatno“ mesto – gde je, između ostalog, planinarila po aktivnom vulkanu – Hana je istakla da su neki aspekti života ipak neočekivani.

U sedam meseci doživela je i leto i zimu, a posebno je upozorila na crvena i narandžasta vremenska upozorenja, koja lokalci shvataju veoma ozbiljno.

„Na Islandu morate biti jako oprezni da biste ostali sigurni i ne smete voziti kada vreme to ne dozvoljava, jer vreme tamo ne prašta“, rekla je Hana.

„Tokom tih sedam meseci imala sam nekoliko narandžastih upozorenja. Jednom sam letela u takvim uslovima i to je bilo najstrašnije iskustvo u mom životu.“

Nesnica i usamljenost kao glavni izazov

Glavni razlog njenog povratka kući bila je nesanica tokom mračnih islandskih zima, kada gotovo da nema dnevnog svetla.

„Da budem potpuno iskrena, najveći razlog zbog kojeg sam rezervisala let i odlučila da se vratim kući bio je san. Nisam se dobro nosila s nesanicom i nisam imala mnogo ljudi oko sebe koji bi mi pomogli da zadržim rutinu“, objasnila je.

„Osećala sam se jako usamljeno u zemlji gde nemam svoj krug prijatelja ni užu porodicu. Uz to, zbog lošeg sna, sve me psihički lomilo. Bila sam toliko neispavana da sam se jedva terala na posao, a u mraku je teško ostati pozitivan kad nisi spavao“, dodala je.

Kulturološki šok i visoke cene

Hana je istakla da je najveći kulturološki šok bila razlika u otvorenosti ljudi u poređenju s Australijom.

„Verujem da su, kad ih jednom upoznate, među najljubaznijim ljudima koje ćete sresti, ali teško je dopreti do njih. Kulturološki šok bio je već to što ljudi ne govore ‚zdravo‘ dok hodaju ulicom. Nisu tako otvoreno srdačni kao u Australiji.“

Troškovi života takođe su bili veliki izazov.

„Cene namirnica ponekad su bile i tri puta više nego u Australiji. Većinu vremena živela sam od najjeftinijeg mesa i prerađene hrane. Nije bilo opcije da često jedem voće i povrće, a ako niste bogati, restorani nisu opcija“, kaže Hana.

Drugačija kultura dejtovanja

Hana je primetila i da je kultura dejtovanja na Islandu mnogo ležernija nego u Australiji.

„Na početku su svi prijatelji – možda spavamo zajedno posle izlaska ili slično, a onda, ako se svidimo jedno drugom, počinjemo ozbiljnije upoznavanje.

Ne ide se prvo u klasično upoznavanje, pa tek onda dalje.

Razgovarala sam s puno ljudi koji žive na Islandu i kažu da je zaista tako.“