“Neće ostati ni ona jedna šljiva da se sklonimo pod nju”: Mrežama kruži snimak reke Jadar nakon probnih kopanja i to je nešto najtužnije što ćete videti danas
Na društvenim mrežama ovih dana kruži snimak reke Jadar koji se ne zaboravlja lako. Na njemu — reka Jadar, pritoka Drine, teče u neprirodnoj, jezivoj roze boji.
Ali ono što još više boli od te boje jesu ribe i pačići koji plivaju kroz nju, nesvesni da su upali u hemijski zatrovanu vodu, u tiho ubistvo koje se dešava pred našim očima.
Ovo nije umetnička instalacija. Ovo nije filter. Ovo nije eksperiment. Ovo je — posledica probnog bušenja i kopanja koje se sprovodi u dolini reke Jadar. I to bez odgovora, bez kontrole, bez griže savesti.
Reka Jadar:
Nakon ovog snimka, mnogi su nemi, neki proklinju svaku vlast u prethodnim godinama, drugi pak prizivaju onu Tarabićevo proročanstvo, naglašavajući da nakon svih kiselih kiša i uništavanja prirode neče ostati ni ona jedna šljiva koja nam je obećana da se pod nju sakrijemo.
Zagađenje koje ne najavljuje katastrofu — ono jeste katastrofa
Ekološke katastrofe na ovim prostorima više nisu upozorenja. One su svakodnevica. Ali snimak roze reke, kroz koju nemo prolaze životinje koje nemaju izbora, pokazuje nešto drugo — ne samo da smo uništili prirodu, već i ravnodušno gledamo kako ona umire.
Zagađenje Jadra ne dolazi nenajavljeno. Već mesecima i godinama građani, aktivisti, ekološki frontovi upozoravaju: ispitivanja terena, bušenja, „probna“ istraživanja nisu bezazlena. Iako nam ih prodaju kao fazu, kao proces, kao „još nije ništa odlučeno“ — priroda ne zna za takve faze. Ona reaguje odmah. I sada — krv iz njenog tela otiče u boji roze.
Jer ako ovakvu boju vode gledamo kao još jedan “trend”, ako snimak ribe koja umire u roze bujici nazivamo viralnim sadržajem, ako nam je bitnije ko je to snimio od onoga šta je snimljeno — onda smo izgubili mnogo više od prirode. Izgubili smo moralni kompas.
Ovo nije samo lokalni problem. Ovo je crvena (roze) zastava za celu zemlju.
Ne možemo više da se pravimo da ne znamo. Jer sada vidimo. I ne vidimo samo mutnu, hemijski obojenu vodu — vidimo politiku pohlepe, vidimo moć koja kopa dublje nego što sme, i vidimo tihi genocid nad prirodom. Jadar je danas roze. Sutra — možda više neće biti uopšte.
Bilo bi glupo da je snimak odnekle drugo, a borimo se za istinu. Svaka laž samo šteti pravednim ciljevima i poštenim ljudima. Sledeći put snimite i okolinu u istom kadru, da bude sasvim jasno. Ne dajmo Jadar čista obraza, da ne može niko da nas blati.