Šapić opet ne zna šta priča: Jednom rečenicom uvredio je i simbol Beograda, ali i umetnika koji je svojim radom stigao do čuvenog muzeja u Njujorku

Čuveni crveni kiosk K67 je ponovo u centru pažnje svih medija, ali ne zvog svih silnih uspeha i lepih sećanja koje budi, već Aleksandar Šapić je rešio da ga pomenuo u lošem kontekstu.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da vozila gradskog prevoza više neće biti crvene, već plave boje, preciznije, „nemanjićki plave“.

„Mislimo da ova plava boja, ‘beogradsko plava boja’ simboliše i naše reke i naš grad. Ova vizantijsko plava, nemanjićka plava, koja ima mnogo simbolike vezane za grad Beograd, mnogo je bolja od dosadašnje ‘soc-crvene’ koja nas je podsećala na kioske sa viršlama“, rekao je Šapić na konferenciji za novinare.

Ovom izjavom Šapić nije uvredio samo jugonostalgičare kad je pogrdno pomenuo arhitektonsko i umetničko dostignuće Saše Mahtiga koji je 1966. godine dizajnirao  mikroarhitektonski modularni objekat, legendarni crveni kiosk.

Sam kiosk jeste jedan od simbola našeg grada, ali ima i značaj van granica naše zemlje.

Iako termin kiosk za viršle nije neistinit, on namerno umanjuje nejgov značaj, s obzirom da je kiosk stigao čak do Njujorka i kultnog MOMA muzeja.

Izjava gradonačelnika je izazvala komentar, među kojima se ističe ovaj Branislava Dimitrijevića, profesora istorije i teorije umetnosti.

„Oko ideje „gradonačelnika“ da oboji autobuse u „nemanjićko plavo“ a ne u „soc-crveno kioska za viršle“, imam da izjavim sledeće:

– Ne postoji boja koja se zove „nemanjićka plava“

– Dole su neki primeri nemanjićkih zastava tako da bi bilo koja od ovih boja bila „nemanjićkija“ za autobuse, a na četvrtoj fotki je beogradski crveni kiosk u postavci Muzeja moderne umetnosti u Njujorku

– S obzirom da je upravnik ovog grada jednom bio i Dragi Jovanović, Šapić svakako nije najgori gradonačelnik Beograda ali je ubedljivo najgluplji“ napisao je Dimitrijević.

Šta sve Šapić verovatno ne zna o crvenom kiosku?

Crveni kiosk K67, koji je postao deo ulice svakog grada u Jugoslaviji ali i šire. Njegova svrha bila je raznovrsna: počev od prodavnica namirnica, preko novinarnica i poslastičarnica pa sve do stanica za žičare na planinama ali i za kućicu za graničnu policiju. U teoriji, sistem K67 je omogućavao neograničen broj varijacija za uklapanje modula.

Mahtig je dobio ideju da formuliše kiosk nakon što je slučajno čuo razgovor tokom prezentacije svog prvog nezavisnog projekta.

Modularna struktura je zamišljena 1966. godine kao savremena reakcija na postojeće stanje u urbanom pejzažu. Jedinica je predstavljala univerzalno, a istovremeno i vrhunsko rešenje u dizajnu i upotrebljivosti.

Kiosk je patentiran već sledeće godine, a prototip u punoj veličini predstavljen je 1969. godine. Besprekoran dizajn Kioska K67 prepoznat je skoro odmah.

Nakon što je kompletiran prototip u punoj veličini 1969. godine, jedinica je predstavljena u časopisu „Design“, što je navelo Emilija Ambasa, tada kustosa dizajna MoMA (Muzeja moderne umetnosti, Njujork, SAD), da ga nabavi 1970. godine.

Kiosk K67 je iste godine uvršten u zbirku Muzeja MoMa, u izložbu koja uključuje i druge dizajnerske objekte koji su i danas karakteristični za svakodnevni život evropskih gradova.

Iako je kiosk najprepoznatljiviji po svojoj „jarko crvenoj”, kiosci su se pojavili i u drugim bojama, poput žute, zelene, bele, narandžaste, piše danas.rs.

Ovakav moderan industrijski dizajn išao je nasuprot svih socijalističkih dogmi i naširoko primenjenog socrealističkog stila, kakav je naširoko bio zastupljen u ostalim komunističkim zemljama, iako će Šapić reći danas kako ga ova crvena boja podseća na soc realizam…

Socrealizam je nastao kao doktrina prema kojoj umetnost treba da širi i jača ideje socijalizma i komunizma. Taj suvoparni i ni malo maštovit stil je kao osnovne teme imao industrijalazaciju i negovanje kulta ličnosti.

Otuda je kiosk oznake K67, kao spoj vrlo dopadljive forme i neprikosnovene funkcionalnosti, redak primerak avangardne estetike i dizajna, išao daleko ispred svog vremena.

A do koje mere je kiosk K67 išao ispred svog vremena, možda najbolje govori podatak da su njegov dizajn i funkcionalnost našli upotrebnu vrednost i u savremenom svetu, pa se i dalje koriste, iznova i iznova nalazeći nove načine primene.

U februaru ove godine održana je izložba Kiosk sistem K67 – Od kockice do olovke, na kojoj je 17 umetnika iz Evrope i bivše Jugoslavije predstavilo publici na koje sve načine ih je inspirisao dizajnerski evergrin bivše zajedničke države.

Povod za izložbu bila je inicijativa arhitekte Nikole Opačića da Kiosk K67 postane deo lego kockica.

Nikolin lego kiosk pod imenom Yugoslav Kiosk K67 se već nalazi na platformi Lego Ideas,  a u intervjuu za Danas ovaj beogradski arhitekta je između ostalog rekao da je želeo da pored svog crvenog i belog lego kioska podeli kako sve umetnici od Vardara do Triglava i iz Evrope vide čuveni K67.