Šta je zajedničko za Cecu Ražnatović, Zorana Điniđića, Nelsona Mandelu, i šta je taj “Mandelin efekat”?

Mandela Efekat je pojava u kojoj velika grupa ljudi pogrešno zapamti isto iskustvo. Primera u svetskoj bližoj istoriji i pop kulturi je mngoo, a i kod nas se ističe jedan bitan.

Mandela efekat je prvi put opisala blogerka Fiona Brum 2010. godine govoreći o svom iskustvu sa jedne konvencije. Na toj konferenciji  se susrela sa grupom ljudi sličnih sećanja koje je i ona imala. Naime, prema njihovom sećanju, Nelson Mandela, južnoafrički revolucionar i političar, umro je u zatvoru sredinom 80-ih godina.

Njeni sagovornici su tvdili da se živo sećaju vesti, novinskih naslova i isečaka, dok je jedna od učesnica konvencije tvrdila da je čak uživo pratila televizijski prenos sahrane i potresni govor Mandeline udovice. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da je u trenutku u kom učesnici konferencije razgovaraju sa Fionom, Nelson Mendela nije živ.

Ovo nije jedini slučaj lažnog sećanja o smrti Nelsona Mandele. Milioni ljudi širom sveta potvrdili su sećanja Fione Brumi, a Mendelina smrt je zabeležena  i u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji gde stoji da je Mendela preminuo 1991. godine, čak dvadeset i dve godine pre njegove prave smrti 2013.

Kao primeri u svetu se navode mnogi detalji iz pop kulture, poput onog zapamćenog u kom veštica iz “Snežane i sedam patuljaka” kaže “Mirror mirror on the wall”, iako to nikad nije rekla u crtanom filmu. Ili u filmu “Kad jaganjci utihnu”, mnogi smatraju da je prva rečenica čuvenog Hanibala Lektora “Hello, Klarice” te je s toga ova replika često bila meta parodija. Međutim, Mandela efekat se ovde pojavljuje u punom sjaju. Hanibal u celom filmu nikada nije izgovorio ništa slično, a insprektorku je pozdravio sa jednostavnim – dobro jutro.

Ipak, verovatno najpoznatiji “Mandela efekat” kod nas je vezan za najpopularniju domaću folk pevačicu. Naime, u jednoj od emisija Milovana Ilića Minimaksa, Ceca Ražnatović je gostovala, imala je ogrlicu na sebi, a onda se javila žena u program i rekla kako je to ogrlica njene pokojne sestre/majke/ćerke i da je Arkan to ukrao od njih.

Priče o toj emisiji postoje, ali ne i video. Postoje i ljudi koji se kunu da su gledali tu emisiju, ali svako sa drugačije upamćenim detaljom od onog drugog. Neki napominju da je nakon reklama ogrlica nestala, neki navode da je žena koja se javila bila muslimanka, neki srpkinja.

Činjenica da u tom ludom i užasnom vremenu, u kom su svi pokupili svoju priču koju su znali sa ratišta, kao i razna gostovanja kako Cece tako i Arkana kod Minimaksa, spojili i povezali ih. To je i period pre interneta i sa jako malo kanala, gde su se tračevi i laži u stvarnom prostoru lako širili u kafanama i na pijacama. Šteta je učinjena i ljudi veruju u ovo iako to zaista nisu videli.

Drugi poznat Mendela efekat je vezan za pokojnog premijera Zorana Đinđića. Za vreme bombardovanja Jugoslavije se pričalo kako je u on u jednom intervju za zapadne medije, pozivao da se bombarduje Srbija, iako taj intervju, sa tom izjavom je bilo posle nemoguće naći. Ono što se zapravo desilo je da je u TV programu na našoj televiziji voditelj emotivno opisao dotični intervju na takav način, tako da ako Đinđić za vreme bombardovanja dao intervju u inostranstvu, i nije podržao režim, isto mu dođe kao i da je tražio nastavak bombardovanja Jugoslavije.

Psiholozi objašnjavaju Mandela efekat kroz memoriju i uticaje društva – pogotovo lažno pamćenje. Ovo podrazumeva pogrešno prisećanje na događaje ili iskustva koja se nisu desila, ili izobličenje postojećih sećanja. Podsvesno pravljenje izmišljenih ili pogrešno interpretiranih sećanja naziva se konfabulacija. To je dopunjavanje praznina u sećanju izmišljenim detaljima i fiktivnim epizodama odnosno pričanje izmišljenih, fantastičnih priča kao istinitih. U svakodnevnom životu konfabulacija je relativno česta.

Neka konfabulaciona sećanja imaju očiglednu relaciju sa stvarnim događajima iz prošlosti čoveka dok je druga teže povezati, jer mogu da sadrže elemente iz razgovora koji su vodili sa nekim, vesti koje su čuli na medijima ili pročitali u štampi, fantazijama koje su imali.

Ovakve osobe ne samo da veruju u svoja sećanja već često i postupaju u skladu sa njima.