“Ušla mi neka žena u garažu i pjeva”: Ana Bekuta je sinoć pokušala da nastupi u Čačku i X je pun mimova

Ako postoji nešto u čemu smo kao društvo nepobedivi, to je sposobnost da i iz najbizarnijih, najneprijatnijih i najružnijih situacija izvučemo – mim.

Dok se politički konteksti raspliću po portalima, a moralne osude nižu po komentarima, internet je već odradio ono što najbolje zna: pretvorio realnost u kolektivnu šalu.

Sinoćnji nastup Ane Bekute u Čačku, koji se završio zvižducima, grudvama i pevanjem iz kombija pod policijskom zaštitom, nije dugo ostao samo vest.

Već nekoliko sati kasnije, X (nekadašnji Tviter) bio je preplavljen mimovima koji su celu situaciju izveli iz sfere dnevne politike i smestili je tamo gde se u Srbiji sve na kraju završi – u apsurd.

Da se razumemo: nije lepo gađati ljude grudvama, nije lepo ni zviždati dok neko peva, ali ovde se ne bavimo time.

Ovo je tekst o onom drugom sloju stvarnosti – onom u kom narod, besan, umoran i prezasićen, reaguje humorom.

Crnim, zajedljivim, često surovim, ali preciznim kao skalpel.

Jer slika Ane Bekute kako peva iz kombija, dok oko nje stoje policajci, ima sve što je potrebno da postane instant-mim: izolaciju, dramu, simboliku i savršenu kadriranost za Photoshop i AI alate. Internet je to prepoznao istog trenutka.

Jedan od mimova koji je eksplodirao prikazuje Bekutu „parkiranu“ u garaži, uz opis:
„Ušla mi neka žena u garažu i peva.“

Jednostavno, suvo, genijalno. Tviter je, naravno, eksplodirao.

U komentarima se nižu reakcije koje zvuče kao kolektivna improvizacija stand-up nastupa:
„Ne diraj je sam. Zovi šintere.“
„Teraj to napolje.“
„Ulje na platnu: ‘Žena koja hoće da peva’.“
„Ana Bekuta je novi Bernie Sanders.“

Jer mimovi ovde nisu samo sprdnja sa pevačicom. Oni su ventil.

Način da se kaže „dosta“ bez parole, transparenta i političkog pamfleta. Narod nije seo da piše analize budžeta i javnih nabavki – narod je uzeo sliku iz kombija i ubacio je u garažu, dnevnu sobu, parking, muzej savremene umetnosti i sopstveni očaj.

U tom smislu, internet je ponovo pokazao da je najbrži komentator stvarnosti. Dok se zvanične verzije događaja još peglaju, a odgovornost prebacuje s jednog saopštenja na drugo, mim je već rekao sve: scena je apsurdna, kontekst je sumoran, a humor je jedini preostali mehanizam samoodbrane.

Jer u Srbiji ništa ne prolazi bez mima. Ni koncert. Ni kombi. Ni bes.