Bio je deo mape potpuno drugačijeg Beograda: Na pomen ovog bioskopa danas će se nasmejati samo oni rođeni pre 90-ih

Zabačen među krošnjama i zgradama oko stare železničke stanice, bioskop “Partizan” danas je samo sećanje — i to uglavnom za one koji su već dobro zagazili u četvrtu deceniju.

U vreme pre interneta, striminga i algoritamski preporučenih sadržaja, ovaj bioskop je nudio… specifičan kulturni program.

Oni koji su ’80-ih i ranije odrastali u Beogradu znaju da pitanje: “A jesi bio u Partizanu?” nije značilo odlazak na istorijski film o antifašističkoj borbi, već je nosilo osmeh, pocrvenele obraze i tihi znak zavereničkog razumevanja.

Jer da, “Partizan” je bio bioskop za odrasle. I to ne samo zbog godina gledalaca, već i zbog sadržaja koji se prikazivao, piše kaldrma.rs.

Od kung-fu do kasnijih scena

U prepodnevnim i ranim popodnevnim terminima, bioskop je bio poligon za borilačke spektakle: kung-fu legende iz Hongkonga, kečap-glumačke makljaže i nunčake koje sevaju. A onda bi pala noć… i došla nova publika.

U mraku sale događale su se stvari koje bi na drugim javnim mestima bile – skandalozne. Ali u “Partizanu”, dok sa platna odjekuju uzdasi, sve je bilo podnošljivo. Doduše, poslednji red je imao svoju… reputaciju.

Urbanistički trougao: Partizan, štajga i famozni park

Smešten tik pored tadašnje železničke stanice i ozloglašenog “parka kod Ekonomskog”, bioskop je bio deo mape jednog potpuno drugačijeg Beograda. Sve u krugu par minuta hoda – bioskop za odrasle, seks-šopovi, ulična prostitucija, i gradski mrak koji se nije gasio ni danju.

Malo ko se danas seća da je bioskop “Partizan” nekada imao prostrani hol, baštu, bife i da je prvi film koji se prikazivao bio “Gorak pirinač”, italijanski klasik čije su scene izazvale kolektivno uzbuđenje tadašnje publike. Ipak, kako je vreme prolazilo, svetlosni snop projektora menjao se u skladu sa potražnjom — i ubrzo se znao “pravi” program.

Zatvoren, zaboravljen, zamenjen internetom

Kada je “Partizan” zatvoren, grad nije plakao. Erotski filmovi preselili su se na druge ekrane. Internet je preuzeo primat, a ceo kraj oko Savskog trga dobio je novo lice — sa fontanama, staklenim fasadama i potpuno drugačijim dnevnim i noćnim ritmom.

“Partizan” je ostao samo kao mračna uspomena na vreme u kojem je i bioskop mogao biti tajna, a odlazak u njega čin buntovne radoznalosti. Za neke, kultno mesto. Za druge, metafora grada koji je umeo da sakrije svoje porive iza gustih krošnji i gustog mraka bioskopske sale.

U svakom slučaju, Beograd je tada – baš kao i danas – znao da ponudi sve. Samo što je ranije to moralo da se traži. Danas – stiže notifikacija.