Ova fotografija Beograda iz 80-ih je ponovo popularna u celom svetu, jer priča iza nje i dalje fascinira

Jedna od najupečatljivijih fotografija Beograda iz 80-ih je ona u kojima Vuk Bojović vodi pregovore sa majmunom Samijem.

Ta fotka ima svoj zaseban život, i svako malo postane viralna kako na mrežama tako i na inostranim portalima kao intersantna vest iz prošlosti.

Sami, šimpanza Beogradskog zoološkog vrta, postao je medijska senzacija kada je dva puta uspeo da pobegne u februaru 1988. Prošetao je centralnim ulicama Beograda pre nego što je uhvaćen posle dugih „pregovaranja“ sa direktorom zoološkog vrta Vukom Bojovićem.

Sami je rođen u Zoološkom vrtu u Osijek 1979. Bio je dobro razvijen primerak snažne građe i guste dlake. Stigao je u Beogradski zoološki vrt u januaru 1988. godine i bio je smešten u skučenom i ograđenom okruženje sa ojačanom rešetkom koje je nominalno moglo da primi odraslu šimpanzu. Nenaviknut na svoje novo neprivlačno okruženje, Sami je pokazivao simptome depresije i agresivnog ponašanja tokom prvih nekoliko nedelja u zoološkom vrtu.

Prvo bekstvo dogodilo se hladne nedelje uveče 21. februara 1988. Vesti su tad ukazivale da je verovatno tražio partnerku jer nije imao saputnika u svom novom ograđenom prostoru.

Sami se uputio ka bioskopu Balkan u centru Beograda, a zatim ka Kalemegdanu. Pre nego što je stigao do Kalemegdanskog parka, policija ga je saterala u ćošak na Studentskom trgu. Vuk Bojović, direktor beogradskog zoološkog vrta, pozvan je na pregovore jer je on bio jedina osoba kojoj je Sami verovao. Bojović je, prema svedočenju svedoka, pokušao da nagovori Samija da ga otprati do njegovog ograđenog prostora, govoreći: „Hajde, Sami. Idemo kući.” Uspeo je da uhvati Samija za ruku i odveze ga nazad u zoološki vrt svojim ličnim automobilom.

Dva dana kasnije, Sami je još jednom uspeo da pobegne, bez napora se izvukao iz kaveza i udario na ulice Beograda. Ubrzo se pojavio u obližnjoj fabrici Beko. Radnici fabrike su pokušali da uhvate Samija velikom mrežom, ali nisu uspeli. Na kraju, Sami je oteran u dvorište u Ulici cara Dušana 33, gde se popeo na drvo trešnje i na kraju u garažu.

Vest o njegovom bekstvu brzo se proširila i preko četiri hiljade ljudi se pojavilo da mu pruži podršku. Novinski izveštaji govore o ljudima koji drže plakate sa sloganima poput „Sami, uz tebe smo!“ i „Ne daj se Sami!“.

Scenu su prenosile i lokalne TV stanice. Kao što je prikazano na ovim kultnim slikama, Vuk Bojović se popeo na garažu i pokušao da ubedi Samija da se vrati u zoološki vrt sa njim, ovoga puta bezuspešno. Na kraju je upucan strelicom koja ga je omamila i ponovo je uhvaćen, ali ne pre nego što je postao jedan od najistaknutijih heroja Beograda.

Sami je neočekivano umro 11. septembra 1992. ali je daleko od zaborava. Danas ga pamte sa bronzanom statuom na mestu sahrane preko puta nove i poboljšane rezidencije za šimpanze u zoološkom vrtu. Nakon njegove smrti, nekoliko beogradskih novina je nazvalo Samija „disidentom“, a njegovo bežanje su satirično povezali sa stanjem u zemlji u kojem su mnogi od tadašnjeg režima lomili svoj kavez i bežali.