Haljina kraljice Elizabete II koju je nosila na krunisanju i dalje važi za pravo remek-delo

U subotu nam predstoji svečano krunisanje Čarlsa III, u Vestminsterskoj opatiji. Na ovaj događaj čekalo se 70 godina i tek je drugi koje će prenositi televizija.

Prethodna svečana ceremonija održala se 2. juna, davne 1953. godine, i unela je dašak glamura u zemlju koja se oporavljala od rata. Čin krunisanja upriličen je više od godinu dana nakon što je Elizabeta stupila na presto zbog tradicije da od smrti monarha prođe izvesno vreme.

Slavilo se širom zemlje, a događaj su mogli da prate brojni gledaoci kraj malih ekrana. Pripreme za jednodnevnu ceremoniju trajale su 14 meseci, a prvi sastanak Veća za krunisanje organizovano je u aprilu 1952. godine. Jedan od detalja kojem je posvećena velika pažnja bila je i kraljičina haljina.

Kreacija za krunisanje kraljice Elizabete II smatra se jednim od najvažnijih dizajnerskih komada 20. veka. Izrada haljine naručena je u oktobru 1952. godine, a dolazak do finalnog proizvoda obeležilo je osam meseci istraživanja, dizajniranja i složenog vezenja.

Haljina je po sebi imala cvetne simbole zemalja Ujedinjenog Kraljevstva i drugih zemalja članica Komonvelta. Dizajnirao ju je Norman Hartnel, koji potpisuje i kraljičinu venčanicu i druge značajne modele za kraljicu u tom periodu.

Jednog oktobraskog poslepodneva 1952. Njeno Veličanstvo Kraljica poželela je da napravim haljinu koju će nositi na krunisanju. Gotovo da se ne sećam šta sam promrmljao kao odgovor. Kraljica je jednostavnim jezikom nastavila da izražava svoje želje.

Njeno Veličanstvo zahtevalo je da haljina bude u skladu s onim kakva je bila i njena venčanica i da materijal bude beli saten, napisao je Hartnel u svojoj autobiografiji Srebro i zlato.

Za kraljicu je dizajnirao devet različitih verzija haljine, a ona se na kraju odlučila za kroj koji sadrži cvetne ambleme za svaku zemlju koja je tad bila pod njenom vlašću.

Nakon što sam prikupio sav činjenični materijal koji sam mogao, povukao sam se u osamu Vindzorke šume i tamo proveo mnoge dane praveći probne skice. Um mi je vrvio heraldičkim i cvetnim idejama. Razmišljao sam o ljiljanima, ružama, margaretama i zlatnom žitu. Pomislio sam na nebo, zemlju, sunce, mesec, zvezde i sve nebesko što bi moglo da bude izvezeno na haljini kojoj je suđeno da bude istorijska, prisetio se godinama nakon istorijskog dana dizajner.

Kraljica je, kada je prihvatila konačni dizajn, imala i neke svoje ideje. Predložila je, između ostalog, vezove u raznim bojama, umesto da su svi u srebru. Nakon toga kraljici je predstavljen konačni nacrt sa svim izmenama. Haljinu su između ostalih krasili izvezena engleska ruža, škotski čičak, irska detelina, list kanadskog javora, srebrna paprat s Novog Zelanda, cvet lotosa iz Indije…

Svila od koje je haljina izrađena proizvedena je na farmi svile u Kentu, a tkala ju je fabrika Warner&Sons iz Eseksa.

Remek-delo

Od samog početka cilj je bio da haljina bude remek-delo istorije savršeno za prigodu, pa se pazilo na svaki detalj. Složeni vez zahtevao je sate i sate marljivog rada krojačica i vezilja, a konačni rezultat bila je bela haljina od saten-svile kratkih rukava, sa srcolikim izrezom i prirodnim strukom te širokom suknjom.

Hartnel je uz haljinu dizajnirao i kraljičin colobium sindonis, jednostavan beli plašt koji britanski monarsi nose tokom čina krunisanja. Plašt simbolizuje odbacivanje svetovne taštine i ogoljenost pred Bogom.

Na kraljičina ramena bio je pričvršćen i grimizni baršunasti plašt obrubljen s dva reda zlatne čipke, koji je na dan krunisanje iza kraljice nosilo šest osoba.

Kraljica je na dan krunisanja nosila tri različite krune, a svaka od njih imala je drugu svrhu tokom dvosatne ceremonije.

Izvor: zadovoljna.dnevnik.hr