“Kad je goreo Kan na njenim grudima”: Olivera Katarina i trenutak koji Kan nikada nije zaboravio
Vest da je preminula Olivera Katarina rastužila je region i podsetila javnost na karijeru jedne od najvećih diva jugoslovenskog glumišta i muzike. Bila je umetnica kojoj su se divili širom Evrope, a njen glas, lepota i harizma ostavili su neizbrisiv trag. Ipak, jedan od trenutaka koji se i danas prepričava dogodio se na Filmskom festivalu u Kanu, gde je svojim pojavljivanjem zasenila čak i najveće holivudske zvezde.
Olivera Katarina je 1967. godine prošetala čuvenom Kroazetom u jednostavnoj haljini u kojoj je pokazala svu svoju lepotu i zasenila čak i najveće holivudske zvezde.
„Olivera Katarina: Kad je goreo Kan na njenim grudima“, glasio je samo jedan od naslova nakon njenog pojavljivanja. Zajedno sa ekipom filma „Skupljači perja“, među kojima su bili Velimir Bata Živojinović, Bekim Fehmiu, Gordana Jovanović i reditelj Aleksandar Saša Petrović, prošetala je crvenim tepihom kao jedna od najlepših žena tadašnje Jugoslavije.
Antologijska scena u kojoj Bekim Fehmiu lomi čaše u zanosu dok Olivera Katarina peva ostala je jedna od najupečatljivijih u istoriji domaće kinematografije. Upravo zbog tog filmskog klasika, „Skupljači perja“ su 2017. godine prikazani u programu „Kan klasik“.
Tom prilikom Olivera Katarina još jednom je prošetala crvenim tepihom na Kroazeti, gotovo pola veka nakon istorijskog uspeha filma, koji je 1968. godine bio nominovan za Oskara, a od 2016. nalazi se među najboljim srpskim filmovima svih vremena.
Neponovljiva Olivera Katarina
Ova čuvena glumica i pevačica, kojoj se sedamdesetih i osamdesetih godina divila cela Evropa, još kao devojčica zavolela je umetnost i uz osnovnu školu pohađala školu baleta. Posle gimnazije, na očev nagovor upisala je Pravni fakultet, ali ju je život odveo na Pozorišnu akademiju, gde je studirala u klasi sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić i Milenom Dravić.
Ubrzo je u Narodnom pozorištu zablistala kao Koštana, a njen izuzetan glas i upečatljiva lepota brzo su je vinuli među najveće zvezde tadašnje Jugoslavije.
Italijanska televizija RAI proglasila ju je najlepšim glasom Mediterana, dok su u Francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo. Čuveni kompozitor Šarl Dimon, autor pesama za Edit Pjaf, posvetio joj je kompoziciju „Jedan dan posle kraja sveta“, koju je izvela uz njegovu klavirsku pratnju.
Pesme poput „Đelem, đelem“, „Evo banke, Cigane moj“ i drugih romskih romansi i narodnih pesama izvodila je na više od stotinu koncerata širom sveta. Posebno mesto u njenoj karijeri zauzima čuvena pariska „Olimpija“, gde je nastupila čak 72 puta, što je podvig kojim se retko koji umetnik može pohvaliti.
Poslednjih decenija života živela je daleko od reflektora, povremeno se vraćajući umetnosti, ali je zauvek ostala upamćena kao žena koja je svojim talentom, glasom i pojavom osvojila Evropu i ostavila neizbrisiv trag u istoriji domaće i svetske kulture.
Trenutno nema komentara! Budite prvi